Na četvrtom solo albumu Robert Diggs priča zbunjujuće, nejasne priče preko nikad baršunastijih i zavodljivijih matrica
S obzirom na svu kompleksnost izraza koji se vezuje za ekipu Wu Tang-Clan, čoveku može da se oprosti ako povremeno pomisli da ti ljudi naprosto lupetaju gluposti ili barem u tekstove stavljaju prvo što im padne na pamet. Kombinacija kung-fu mitologije, muslimanskog misticizma, gangsterskih skaski, političkih i socijalnih poduka, himni narkoticima, složeno kodiranih battle stihova, simbolike, erotike, skatologije i ko zna čega još, mada uvek teška za razumevanje, neretko je umela da bude izvanredno nadahnjujuća i višeslojna.
No, prošlo je dosta vremena otkad je RZA delovao inspirativno i višeslojno. Prošlogodišnji povratnički album Wu Tang-Clana bio je ponajviše njegovo delo – do te mere da su neki članovi benda od ploče hitro oprali ruke čim je izašla. I mada je i Popboks konstatovao da je ovo „miljama od loše ploče“, nemoguće je bilo na njemu pronaći onu ratničku usredsređenost i religioznu čistotu nauma (ako već ne jezika) koja je krasila njihova najbolja izdanja.
Digi Snacks nastavlja otprilike istim smerom, ali ipak u nešto smirenijoj varijanti jer ovde RZA barem nije morao da se bori protiv tuđih ega. S druge strane, primetno odsustvo jačih gostiju (uprkos tome što se na ploči u prolazu pojavljuje i George Clinton i John Frusciante, jedini reper približan Diggsu po nivou je Wu Tang kolega Inspectah Deck) ovoj ploči daje atmosferu uzgrednosti, kao da je slupana na brzinu bez pravog nauma i plana.
Takvi su otprilike i tekstovi u kojima se RZA spotiče preko sopstvenih kung-fu onomatopeja, poseže u detinjstvo za dobro sklopljenim ali već toliko puta ispričanim pričama o tome kako je sve počelo, donosi poznate priče iz geta i po ko zna koji put objašnjava zašto je on najbolji bitmejker na svetu kome drugi hip hop producenti mogu samo da ljube stopala kad ga vide.
Sve ovo je filovano nerazumljivim i – sve više imamo utisak – beznačajnim mistifikacijama i referencama na nebitne pop i druge fenomene.
Albumi koje je RZA snimao pod imenom Bobby Digital (a ovaj je treći po redu) ni u najboljim slučajevima nisu bili klasici a uvek su slušaoca terali da se zapita zašto je čovek koji već ima nekoliko dobrih imena (RZA, The Abbot, Rzarector, Prince Rakeem...) osećao potrebu da ukrade ime postojećem jamajčanskom dancehall producentu.
Njegov Bobby Digital uvek je delovao kao polupečena superherojska fantazija i Digi Snacks ne uspeva da unapredi stvari na ovom frontu. Da se ni sam autor ne snalazi najbolje u lavirintu slika i simbola koji je sagradio, svedoči i ovaj monolog.
Međutim – a ovo je jedno veliko međutim – ovaj album spasava to što RZA zaista možda i jeste najbolji bitmejker na svetu. On tvrdi da i dan-danas pravi najmanje po jedan bit dnevno, a Digi Snacks je izvanredna kombinacija svedenih, intimnih gestova i mudro aranžiranih instrumenata i glasova. RZA nikad nije krio prezir prema r’n’b muzici (koju je svojevremeno nazvao rhythm and bullshit), i ova ploča je zbog toga mnogo bliže plemenitom soulu nego bubblegum emotivnosti televizijskih hitića.
You Can't Stop Me Now
Pevači i pevačice na ploči zvuče bez greške moćno i ubedljivo, a svi gostujući reperi (dobar deo iz Kalifornije) posao obavljaju profesionalno, pa i sam šef povremeno bljesne i pokaže zašto je uvek spadao u najharizmatičnije emsijeve na svetu.
Nije to dovoljno da ovu ploču potpuno izvuče, ali muzički, Digi Snacks stoji bar pola metra iznad ostatka ovogodišnje hip hop produkcije. Šteta što uz svu tu muziku ne ide dovoljno – razumljivih – misli.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
You Can't Stop Me Now (gost)
| 12.09.2008. 11.31.47
...je klasik!
-
djape (gost)
| 12.09.2008. 17.49.38
ne znam. slab je ovaj album. :S
-
žali bože... (gost)
| 12.09.2008. 19.46.26
...olovku i papir, potrošene za ovu recenziju...
-
bogami. (gost)
| 12.09.2008. 23.05.38
najlepsi je rza.
ovo ostalo manje-vise.
-
Traw (gost)
| 13.09.2008. 20.23.07
Rza mozhe da prdne malo jache i objavi to kao EP, ja ću i dalje to da kupim . . .jbga, čovek me je kupio
za sva vremena . . .
-
ar ju kiding? (gost)
| 14.09.2008. 09.53.02
"S obzirom na svu kompleksnost izraza koji se vezuje za ekipu..."
dis mejks mi sik...
-
Ghostface Z-la (gost)
| 22.09.2008. 11.17.03
skoro ne slusljiv album.
Rza je prolupao, a ne u pozitivnom smislu kao Kool Keith.
Repuje kao neka izgubljena baba, trapavo mumlja van konteksta bubnja i lupeta neke gluposti o astrologiji ili boga pitaj sta.
mada mi se dosta svidjali beatovi na 8 diagrams.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.