Škola

Nedavno sam se našao u iznajmljenom automobilu, bez muzike, sa gomilom dece sličnog uzrasta (oko 10) na zadnjem sedištu. Bio sam na moru, daleko od škole, na letovanju i sve je bilo divno, sunčano, opušteno, ali u autu punom dece, bez muzike, stvari ponekad umeju da budu i nezgodne. Jednom detetu se spava, drugom se povraća od krivina, treće je gladno, četvrto žedno i kenjkavo i slično. I tako, u cilju smirivanja napetosti, predložio sam dečurliji da svako ponešto otpeva, ne bi li nam vreme putovanja do plaže prošlo što brže i mirnije.

U kolima su bila sve fina deca, pa nisam morao da strepim od poplave novokomponovanih evroazijskih ili evrovizijskih hitova, već sam mogao komotno da se prepustim zabavi koju su klinci prihvatili. Smenjivali su se tu razni tjunovi, bilo je i domaćih, ali i stranih pesama (pola gastarbajterske, pola skroz domaće dece), ali pravo iznenađenje je stiglo kada je na red došla J, koja je zapevala nešto otprilike ovako u refrenu:

‘’Every plant can do this, fundamental process, and we can call this – photosynthesis...’’

Kako? Šta reče? Dok sam ja u glavi ponavljao tekst i pevušio zaraznu pop melodiju, deca su već prešla na normalne hitove – malo RHCP, malo Avril Lavigne, Linkin Park i šta već slušaju u tom uzrastu. Ipak, nisam mogao da izdržim i kada sam J. upitao otkud joj ta pesma koju je malopre otpevala, dete me je i nesvesno ponizilo. ‘’Pa sa YouTubea, naravno. Ima još gomila sličnih pesmica."

Fantastično. Stvarno. Okej, ovo možda svakom detetu koje roditelji maltretiraju da previše vremena provodi za kompjuterom i da bi trebalo da se mane tih gluposti i da se lati knjige, zagreje stolicu i slično, daje šansu da malo olade svoje očeve i majke onako kako sam ja svoje ladio sa pričama o tome kako čitajući stripove saznajem da ‘’sa velikom moći stiže i velika odgovornost’’ i sve na tu foru. Ali ovo je prava stvar! Hej, ljudi, biljke prave celulozu!

Prvi septembar je vrlo blizu, pa sam se, naravno, parkirao ispred kompjutera, zakucao za YouTube i počeo da stičem još dragocenih znanja. Hvala, deco!

Ove lekcije iz fizike, bilogije i sličnih nauka nisu mi dugo držale pažnju, mada sam naučio mnoge korisne stvari, na primer to da u atomu ima i još manjih čestica i slično, ali sam ipak ubrzo pobegao odatle. Prirodne nauke mi nisu nikad išle od ruke, pa sam odlučio da se pozabavim meni bližim znanjima.

Ovo je verovatno predmet Svet oko nas. Crtać i nije tako kvalitetan kao ono remek-delo koje se poslednjih nedelja vrti na SOS kanalu, o raznim ljudima i zanimanjima i Sosku, ali poslužiće valjda.

Možda me mnogi baš i ne kapiraju sada, ali svi oni koji su roditelji i koji svako jutro pakuju knjige za ovu našu, pravu školu, shvatiće me u potpunosti. Naše škole su, da se ne lažemo, jezive. Ceo sistem je apsolutna katastrofa, nastavnici su zaprepašćujuće loši i nezainteresovani za ozbiljnu nastavu čak i u najizvikanijim i najelitnijim beogradskim osnovnim školama, knjige su skandal, nastavni programi idiotski.

Mnogo je gore nego kad su roditelji išli u školu, zaista. Uostalom, samo se setite imena ministara prosvete iz poslednjih nekoliko saziva. Ili sadašnjeg. K’o što rekoh, jezivo.

I baš zato sam se toliko oduševio pesmom o fotosintezi. I nastavio dalje da istražujem. Evo, recimo, male lekcije iz istorije matematike:

ili iz primenjene matematike:

ili iz meni omiljene matematike, uz pomoć Holivuda:

Ipak, niko nikada ni blizu nije prišao hipi kulturi i tom edukativnom modelu. Očekivane vrednosti promoviše ovaj animirani spot iz 70-ih.

Logično, jezici su važni, među najvažnijim predmetima. Čak su i naše škole počele da forsiraju po dva strana jezika, ali kažem, novih jezika nikada dosta i zato je sada pravi trenutak, kada su kao sunđeri koji sve upijaju, da nauče jezike koji će im zaista koristiti u budućnosti.

Jasno vam je kakvo je stanje na ulicama i školama. Postoji bezbroj video instrukcija na YouTubeu: karate, kung fu, rvanje, boks, sve što bi vašem detetu pomoglo da se izbori sa svim iskušenjima koja donosi školsko dvorište, ali ovaj kratak kurs o tome kako postati gangster, najkorisniji je za vaše dete.

I tako, ponovo sam zagazio u opasne i bizarne vode YouTubea. Dobro pripazite s kim vam se dete druži. Bolest je u vašem komšiluku, kaže ovaj ‘’šaljivi’’ klip.

Ipak, brzo sam se osvestio i vratio pravim školskim vrednostima. Video sam na stotine edukativnih klipova iz bezbroj predmeta, mali milion instrukcija od kako naučiti tablicu množenja, do kako svirati gitaru kao Džimi Hendriks. Postoje uputstva za SVE moguće i nemoguće instrumente ili hemijske eksperimente, za fudbalske ili košarkaške trikove, bukvalno sve što vam je potrebno da se pripremite za 1.9.

Uskoro, biće ponedeljak i idemo pre podne u školu. Buđenje u ranu zoru, dakle. Nastavnica će da propituje ko zna šta. Gnjaviće sa pitanjima tipa kako ste se proveli na moru ili šta ste čitali tokom ovog raspusta. A već za par nedelja krenuće i prvi pismeni zadaci, testovi... I onda, kakav bih ja bio roditelj, a da nisam overio i ovo:

I tako. Sve ukrug. Sva sreća, nismo Irci. U stvari, šteta što nismo – ovo je pravi duh đaka trećaka! Iz Dablina.

Konačno, napravio sam malu anketu među klincima o tome koja je najbolja školska pesma. Ponudio sam čak 3, ali ne svoje omiljene, već 3 najpopularnije školske pesme, po internetu: School’s Out Alicea Coopera, Another Brick in the Wall part 2 od Pink Floyd i...pobednici su...naravno, ponovo Irci.

Good Luck, Kids!