(Nonesuch)
Špigel javlja: “Svetski neurolozi trenutno proučavaju sedam tajni ljudskog mozga.” Randy Newman javlja: “…Why would someone, Beautiful as she, Love someone old like me, Maybe it’s the money, Jeez, I never thought of that…”
Those Who Know History Are Doomed To Repeat It
(Henry Kaiser,1988)
"Let’s turn history’s pages, shall we?"
(Randy Newman, A Few Words in Defense of Our Country, 2007)
Rođenje: Američki kompozitor Randy Newman, rođen je u Los Anđelesu, 28.11.1943 godine, (noć ili) dan pre drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu. Genetika: Komponovanjem muzike za film i pozorište, pored njega bavilo se još petoro bliskih srodnika. Veroispovest: Otac lekar i ateist. Randy nikad nije slavio verske praznike. Delo: Pored komponovanja muzike za filmove i pop zvezde, tokom 40 godina, snimio je 11 solo albuma. A da i dalje ima dovoljno tema za pevanje i pisanje, pobrinuo se život. Problemi su najbolja inspiracija. Familija: Dva puta se ženio, jednom razvodio. Prva supruga je bila vlasnica butika. Druga je recepcionerka. Otac četri sina i jedne ćerke mezimice. Alice je najmlađe dete. Još uvek tinejdžerka. (Mnogo ga zajebava.) IQ: Randy je pronašao odgovore na sva pitanja koja muče neurologe. Ponekad, kad je sam, sedne za klavir i istražuje mozak. Svoj i tuđe. Bolje nego ijedan naučnik. Novi album: Harps and Angels |
Šta je misao? Neurolozi kažu da misao ne može da se veže za jedan neuron, nego da je u pitanju pojava koja se prostire dužinom, širinom i dubinom celog mozga. Bele vijuge razmenjuju informacije na osnovu određenih modela i mustri. Ko provali šemu, moći će da čita ljudske misli.
Randy Newman - kao i većina velikih umetnika -i kad to nije/ne izgleda tako, uvek peva o sebi. Sebe najbolje poznaješ, najviše optužuješ, braniš i istražuješ. Od drugih „kupuješ“ i „oduzimaš“, sebi „dodaješ“, drugima „prodaješ“.
Ponekad o sebi peva distancirano, koristi autentične likove, pronalazi ih u novinama, javnom prevozu, posmatra prolaznike na ulici ili gostujuće ljude na TV-u. Nekad su to ljudi iz njegove blizine. A nekad ljudi koji su bili deo njegove blizine.
Obožavatelje stiče mukotrpnim radom. Peva retko. Stvara dugo i temeljno. Vole ga i mrze. Randy “Rotten”.
Losing You na letimično slušanje može da se shvati na više načina. Naslov je turbo-varka.
U prošlosti mu je dvosmislenost često stvarala dodatne probleme. Iako i sam ne preterano visok, zbog pesme Short People sa albuma Little Criminals ('77) zamerio se udruženjima ljudi malog rasta. A pevao je, ako se ne varam, o uskogrudnosti, egioizmu…
Kad se sve reči iz Losing You uklope u mozaik, postaje jasno da pesma priča priču roditelja, koji su u poznoj starosti izgubili dete: „I’d get over losing anything, But I’ll never get over losing you“.
Randy Newman zna da čita ljudske misli i poznaje jezik ljudske patnje.
Kako mozak računa? Računanje i govor su kod odraslih ljudi usko povezani procesi. Amerikanci i Kinezi za računanje koriste različite regione u mozgu. Još se ne zna zašto.
Pre godinu dana, kad je konačno odlučio da se odmori od pisanja filmske muzike, Newman je snimio pesmu A Few Words in Defense of Our Country: „Now the leaders we have... Are hardly the worst this poor world has seen“.
Ovakve reči nemaju neku posebnu težinu ako živite u maloj i spolja gledano beznačajnoj zemlji. Ako ste relativno poznata ličnost i živite u trenuto najmoćnijoj državi na planeti, onda su stvari malo dugačije. „Hitler, Stalin, Men who need no introduction...“ Pogodite kako pesma ide dalje?
„And this Empire is ending, like all the rest“. Daj bože pa da i to doživimo i preživimo.
Loše vođe su krive zato što Amerikanci drugačije računaju i zato jer imaju loše škole: „The public schools are bad... millions of real American kids don't have a clue...“ (Korean Parents).
Randy Newman zna zašto Amerikanci i Koreanci („Kinezi“) drugačije računaju. Neurolozi nemaju pojma.
Da li žene i muškarci različito koriste mozak? Žene su emocionalnije, muškarci agresivniji. Mozak muškarca u proseku poseduje nekoliko milijardi neurona više nego mozak žene. Mozak žene je bolje “umrežen”. Muškarci i žene su u proseku podjednako inteligentni.
Pesma Potholes me je bacila u dugotrajnu depresiju. Posle dugogodišnjeg i mukotrpnog istraživanja, višesatnog listanja rečnika Obod Cetinje, osim niza asocijacija, krenuvši od obijanja zlatara i čega sve još, nisam ništa više mogao da shvatim.
„I love women, Have all my life… God bless the potholes…“. Newman tako čudno peva i izgovara ovo “Potholes”. Potholes, buttholes, potholes, buttholes…
Randy Newman zna. Muškarci vladaju svetom. Žene vladaju muškarcima. Uspomene blede. Na kraju nestaju u rupama u zemlji.
Šta je intuicija? Intuicija nam pomaže da preživimo. Svakodnevno smo prisliljeni da donosimo brze odluke bez prethodnog razmišljanja. Analitičko razmišljanje nas često izdaje, uglavnom kad nam je razum najviše potreban. Godinama naučnici i marketinški stratezi bezuspešno pokušavaju da uz pomoć TV reklama i brendova pobude impuls za kupovinom izvesnih proizvoda ili da podsvesno utiču na raspoloženje biračkog tela.
Reklame i Randy. Na njega reklame utiču inspirativno - napisao je pesmu za novi album na tu temu - ali i kontraproduktivno. U A Piece of Pie autor proziva Jacksona Brownea i Johnnyja Cougara zbog reklama za Dženeral motors i Tojotu. (Ako neko hoće da kupi micubišija, spejs star 2000. godište, neka pošalje imejl na adresu redakcije Popboksa!!! Druga ruka!!!).
Stanje u Americi nije idealno: “Jesus Christ it stinks here low and high, the rich are getting richer…”. Bogami loše preko bare. “Kod njih” samo što se nije zaratilo. Newman alimentaciju i kredit za novu vilu u Bel Eru otplaćuje filmskim skorovima i autorskim pravima. Šanse da se album sa ovakvim tekstovima, otpevanim unjkavo kroz nos, ispucalim glasom, proda u milion primeraka vrlo su male. Snimio ga je “preko veze”. Koproducenti Mitchell Froom (Los Lobos, Elvis Costello) i dugogodišnji saradnik, prijatelj iz detinjstva i nekadašnji šef Warner Brosa Lenny Waronker radili su “na crno”. Plus gudači(ce) iz Rusije, duvači(ce) iz Ukrajine. Ostatak osoblja verovatno nije ni isplaćen.
“If you lived in Norway, You’d be fine right now, Get sick there”… Razboli se bato u Americi! Ni u Srbiji nije puno bolja situacija. Ne znam koliko ste puta davali novac doktorima? Plava koverta, ili smotuljak pa u levi džep beloga mantila... Brzo, da ne primete sestre. Njima kupite bombonjeru.
U svakom slučaju, intuicija nam pomaže da preživimo, otplatimo vilu u Bel Eru, alimentaciju.
Kako nastaju duševne bolesti? Neko ugasi radio, ali i dalje čuje Mocarta. Od 100 ljudi, bar jedan boluje od nekog oblika shizofrenije. Pored psihosocijalnih hm, uslova, nasledni faktor igra značajnu ulogu. Naučnici se nadaju da će najkasnije za 10 godina da pronađu gene odgovorne za nastanak psihičkih smetnji kao što je recimo manična depresija.
U pet poslednjih novinskih tekstova o junaku ovog teksta, pročitao sam sledeći citat, skinut sa njegovog debitantskog albuma: “Randy Newman creates something new under the sun”. I na Harps and Angels Newman pokušava da zvuči kao da “Rolling Stonesi nikad nisu postojali”.
Činjenica je da mnogi ljudi kad ugase radio na kom je upravo prošla pesma Rolling Stonesa i dalje čuju Rolling Stonese. 99% ljudi je obolelo od r’n’r-a zahvaljujući Stonesima, i većina ljudi kojima se Harps and Angels neće svideti, svesno ili podsvesno će upravo zbog toga da zaobiđu ovaj album.
Ali i sami Rolling Stonesi su bili dobri dok su pokušavali da ne zvuče kao Rolling Stonesi. Kad su hteli da zvuče drugačije nego na prethodnim albumima i dok nisu bili The Best of the Stones Ofarbani Starci Band.
Rolling Stonesi, Madonna, Pink Floyd… mi iz dana u dan daju bar jedan novi razlog da prestanem da ih volim.
Newmanovo komponovanje vraća nas u nepoznatu prošlost. Prošlost koju prepoznajemo kroz istoriju. Randy putuje u doba pre Mocarta i pre radio uređaja. Doba u kom su nastali instrumenti i doba u kom su nastale reči. Zdravo doba? Da li je ikad postojalo? Duševno zdravi ljudi su oni koji drugima ne čine namerno zlo? Citat za ovaj pasus: “John’s patriot, He’s not like you” (A Piece of Pie).
Kako mozak pamti lica? Čak i bebe pamte lica. Čovek pamti lica uz pomoć, hm, dela mozga koji se zove, pomozite mi da prevedam na Srpski ovu reč: neokorteks. Informacija prerađena u mozgu može biti manje ili više socijalno relevantna. Mozak pamti izraz lica, odlučuje da li je neko lep ili ružan. Kako ljudi pamte lica koja se menjaju, lica koja dugo nisu videli?
Neke od pesama sa ovog albuma godinama su stajale u fioci. Prethodni Bad Love ('99) zvučao je pompeznije, ako ne i modernije. Rokerskije, ako to sme da se napiše u njegovom slučaju.
Površno gledano ženomrzačka Shame (“Man of my experience of life… I’ ve been all over the world… don’t make me beg… call you at the midnight, I must admit didn’t find you at home…”) zapravo predstavlja ispad smrtno zaljubljenog očajnika. Lična poruka, verovatno upućena istoj osobi kojoj je upućena i pesma Feels Like Home.
Something in Your Eyes dilanovski ispituje samoću i evocira sećanje na osobu koja se u proteklim godinama fizički i emotivno promenila. Posle svega, neka osećanja prema njoj su ostala ista.
Čula dodira, mirisa… i neponovljiva osećanja pomažu ljudima da bolje pamte lica, da ih se sete i posle dugog vremena. Nekima ipak uspe da se zakamufliraju… uz pomoć debelih naočara, duge brade…
Kako funkcioniše narkoza? Anesteziolozi često žongliraju narkoticima. U vrlo riskantnim situacijama koriste se supstance čiji je način delovanja još uvek prilično nepoznat. Neki narkotici pored nervnog sistema, deluju i na srce i disajne puteve. Neki prekidaju vezu između pojednih delova mozga i tako blokiraju bol. Još se ne zna kako su ti delovi međusobno povezani.
Nekad ni narkotici ne pomažu.
Easy Street
Losing You. Bračni par koji je prošao Scile i Haribde, preživeo užase koncentracionih logora u drugom svetskom ratu: „When you’re young, And there’s time to forget the past you don’t think you will“. Uspeli su da prevaziđu ceo bol i na kraju izgubili jedino što im je vredelo u životu.
"I’d get over losing everything
But i’ll never get over losing you"
Harps and angels možda nije najbolji Newmanov album. Ali na momente zvuči neponovljivo.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari