The Coral Sea

Patti Smith je 1996. godine napisala The Coral Sea, poemu koju je posvetila svom bliskom prijatelju underground fotografu Robertu Mapplethorpeu, koji je preminuo nekoliko godina ranije od posledica AIDS-a. Želeći da svom delu da novi oblik, pozvala je u pomoć Kevina Shieldsa, vođu My Bloody Valentine, jednog od njenih omiljenih sastava.

Zvučni zapisi dva od ukupno tri nastupa ovog neobičnog dvojca, održana 2005. i 2006. godine u Londonu, objavljeni su na dvočasovnom (dvostrukom) albumu The Coral Sea pod etiketom PASK, koju je Patti Smith osnovala specijalno za ovu priliku.

Sama poema – alegorija o životu prikazana kroz poslednje putovanje „putnika M.-a“ (Mapplethorpe) ka sazvežđu Južni krst – na zajedničkim nastupima Smithove i Shieldsa dobila je adekvatnu, hermetičnu interpretaciju.

Patti Smith na ovom spoken-word albumu koristi glas kao instrument, ali na neobičan način. Naglim promenama jačine, upotrebom aliteracije i pre svega strastvenošću i uživljenošću u priču ona ne samo da daje život ovoj katkad krutoj formi umetničkog izražavanja, već joj daruje i izuzetnu toplinu. Njen upečatljiv glas dodiruje se, stapa i razilazi sa zvukom Shieldsove gitare, inače jedinim instrumentom na njihovim živim nastupima.

Iako je ovo pre svega album Patti Smith, Shields je izvrsno odigrao sporednu ulogu. Na prvom disku najbolji shoegaze gitarista predstavio se u nešto smirenijem svetlu. Produženi tonovi i vibracije proizvedene različitim gitarskim pedalama i tremolo ručicom, njegovim najjačim oružjem, stvaraju odgovarajuću ambijentalnu podlogu rečima Patti Smith.

Drugi deo albuma je nervozniji i agresivniji, upravo zahvaljujući zvucima koji izlaze iz Shieldsovog pojačala starog četiri decenije. Iako nešto glasniji, on se samo na trenutke vraća My Bloody Valentine korenima, izraženim u rifovima koji pomalo podsećaju na pesme Lose My Breath i To Here Knows When.

Kada se jedno do drugog na bini nađu ličnosti koje su obeležile dve različite epohe u popularnoj muzici, a pri tome su i njihova dela drugačija po senzibilitetu, teško je predvideti šta vas očekuje. No, Smithova i Shields su i pored ekscentričnog, gotovo ekscesnog karaktera albuma The Coral Sea uspeli da stvore delo čija je jedna od draži upravo harmonija kreirana iz njihovih potpuno različitih izraza.

The Coral Sea je album koji će relativno mali broj ljudi preslušati ceo, što zbog trajanja, što zbog njegove težine, kao i zbog moguće jezičke barijere. On se jedino može razumeti ukoliko mu se posveti maksimalna koncetracija i u potpunosti se uživi u njegovu priču, ali i u njenu pozadinu.

Ko istraje na ovom putu shvatiće da je reč o delu velike emotivne snage, krajnje ogoljenom i strastvenom.