Songs on the Rocks

Dve skoro nage muške figure, sa šik šeširima i flašama žestine, to je slika koja je ostala urezana u pamćenju mnogim posetiocima prošlog Dis-Patcha. Ime ove atrakcije je Nôze, i za nju su odgovorni Nicolas Sfintescu i Ezechiel Pailhes, francuski veseljaci, zabavljači i muzičari.

Bila bi velika greška kad bi se muzika koju stvaraju podvela pod minimal, iako upravo on čini osnovu njihovog izraza, koliko god ta izjava delovala smešno (a već nakon jednog minuta slušanja i te kako deluje). Jer tek nad tvrdokornim minimalom prostire se ovde tanak ali veoma masan namaz evropske kafanske zaostavštine prethodnih nekoliko vekova: klavir, violine, limeni duvači, harmonika.

A nad jednim i drugim nadvija se onaj nezamenljivi sastojak: vokali koji na ivici parodije a opet bez mrvice sarkazma bude iskrene romantične emocije i dodiruju tu i tamo po koji pop kliše, istovremeno uspevajući da ostanu čisti i sveži.

Songs on the Rocks je treći album ovog sastava, i onima koji su Nôze već čuli donosi očekivano: neodoljive i zarazne pesme s puno pariskog šarma, spremne za vaše najbolje privatne zabave. Da, Nôze su još uvek i zabavni, i seksi, i “igrivi”, i smešni.

U najgorem slučaju zavolećete bar tri pesme odavde, pa makar zbog toga i sebe zamrzeli: Danse Avec Moi, You Have to Dance i Remember Love. Prva donosi srceparajući plesno-šansonjerski duet u izvedbi toliko nežnog i nevinog ženskog vokala i toliko tragično opijenog muškog da će svako sa imalo duše verovatno poželeti delić ove magije zaodenute u mrežu pospanih gudača.

You Have to Dance zaostaje u srceparajućem efektu, ali je zato svežijeg i inventivnijeg aranžmana i na posebno efektan način iznosi pravu poruku albuma: "You have to dance, you have to dance, you have to dance on this and think about your death / you have to drink, you have to drink, you have to drink all night to remember that you’re alive".

Svedeni ritam i beskrajno funky klavirska deonica koja se iznova i iznova ponavlja, skrivaju se iza vokala Remember Love, najbolje numere s ovog albuma. Zagonetka ovde glasi samo: "Kako?" Jer takve brejkove svi smo toliko puta čuli, takvu bas liniju već decenijama iskorišćavaju mnogi, a klavirski akordi nizali su se na taj način još dok pop muzika kakvu poznajemo nije ni postojala. Ipak, ovde se svi ti elementi tako jednostavno i elegantno uklapaju, kako među sobom tako i s karakterističnom vokalnom izvedbom, da se ne nazire nijedan šav i nijedna zakrpa.

Treba priznati da su samo devet pesama i četrdeset sedam minuta u ovom slučaju pravi pogodak, jer taman je toliko vremena dovoljno da se ponuđeni šarm ovog izdanja sagleda iz svih uglova i da se u njemu natenane nauživa, a da lakoća i polet koje ove pesme donose ne stignu da prerastu u ispraznost i zamor.

Ovako, dosada se ni ne nazire, pa se u jednom slučaju zbog toga dešava zabavna zavrzlama u glavi slušaoca: Ethiopo, da nije okružena ostatkom albuma, mogla bi glatko da prođe kao rad nekog namrštenog i preiskusnog švedskog producenta “ozbiljnog” minimala, i da izaziva prevrtanje očima kod onih koji inače nisu ljubitelji ovog pravca. Ali u ovom slučaju ni ova, skoro šest minuta duga numera neće uspeti da vam skine osmeh s lica koji je nabačen prethodnim pesmama. I to nije sve, jer se zbog svega Ethiopo čak lako može protumačiti kao sprdnja, iako sama pesma ne pruža nikakav poseban povod za to, već to čini album u celini.

Remember Love (uživo)

Iskrenost i spontanost koje isijavaju iz svake pesme uspevaju da uspostave ravnotežu s momentima "očiglednog" parodiranja i tako održe istu igrivost i vedrinu od početka do kraja ovog izdanja. To, na kraju, čini Songs on the Rocks albumom koji poziva čak i na usamljeno kućno slušanje, a ne samo na raskalašni jutarnji ples na kraju pijane kućne žurke.
 

• Audio:
  MySpace