Stelt marketing

Za početak pitanje: šta je ovo? Znam da su mnogi već videli ovaj zabavni video, njih nekoliko miliona, ali ko zaista razume šta se to zbiva u ovom kratkom klipu?

Odgovor deluje da je jednostavan: zanimljiv, čak senzacionalan insert sa utakmice Fresno Grizlija koji je, zahvaljujući izuzetno spretnoj devojci, za samo nekoliko dana obišao ceo svet. Istina je, ipak, nešto drugačija i, iskreno rečeno, senzacionalnija čak i od samog inserta.

Dakle, otprilike ovako: 17. aprila ove godine Fresno Grizliji su ugostili Takoma Rejnirse u večernjem terminu na lokalnom stadionu Čakčensi park. I jednog trenutka je Brent Džonson iz Takome zaista stao naspram Viktora Santosa i plasirao duboku, preciznu loptu ka levom polju terena. Ono što se nije nikada dogodilo, barem ne na pravoj utakmici, bilo je hvatanje lopte.

Sada već slavna devojka sa loptom, inače kaskaderka, radila je na novoj reklami za Getorejd, onom čuvenom piću na čijoj etiketi ponosno stoji podatak da u sastavu same tekućine nema nijednog prirodnog sastojka. Navodno, snimak je procureo na net još pre nego što je utakmica i bila završena, u svakom slučaju u trenutku kada reklami nisu bili dodati ni logo Getorejda, kao ni glas prezentera.

U formi klasičnog viralnog video klipa, snimak je začas obleteo planetu.

Pored nesumnjivog uspeha korporacije koja je odlučila da na ovakav način predstavi proizvod, od ovog sada već fenomena su profitirali i milioni gledalaca, ali i Fresno Grizliji, bez ikakve dileme. A rođen je i novi oblik reklamiranja.

Sjajno su to smislili, sada mušterije same distribuiraju reklame i to globalno. Još jedna ubedljiva pobeda korporativne planete.

A da se marketinški moćnici neće zaustaviti samo na simpatičnim, pomalo otkačenim montiranim i prikrivenim klipovima, već će nastaviti da gazi i dalje, poigravajući se i sa ljudskim strahom čak, govori nam ova još uspešnija kampanja.

Ovo se dogodilo samo mesec dana nakon čudesnog hvatanja lopte na stadionu Fresno Grizlija. Jedna PR agencija stacionirana u Parizu je na JuTjub postavila četiri kratka filma namenjena tržištima Amerike, Engleske, Francuske i Japana.

Svi izgledaju u principu isto: bez ikakvih marketinških oznaka, bez uobičajenog dubokog glasa koji bi promovisao ime kompanije koja se reklamira, sa naizgled kućnom video kamerom koja se trese od neukog rukovanja i sa jedva razaznatljivim spontanim dijalogom. Naravno, koji je sve samo ne spontan.

Klipovi su bili instantni hit: za samo dve nedelje generisali su preko 10 miliona poseta! Strah je korisnicima bio primarna motivacija da pomno posmatraju, a zatim i sami distribuiraju ovaj prilično jeziv filmić koji direktno poručuje svima, jasno i glasno: ako mikrotalasni zraci iz telefona mogu ovo da učine kukuruzu kokičaru, šta tek mogu da nam naprave od mozga i bliskih vijuga? Stari strah, zar ne?

A onda je 12. juna ove godine Cardo System, proizvođač bežičnih slušalica za mobilne telefone obznanio da je konačno odlučio da uz pomoć pop-up prozorčića potpiše spotove i da potvrdi da je ceo slučaj sa kokicama ništa drugo do običan, čak jeftin filmski efekat. Kompanija je takođe izjavila da nikad ni pomislila nije da se igra sa ljudskim strahom i lekarskim savetima kako je zaista pametnije što kraće držati mobilni prislonjen na uho i koristiti hands-free pomagala.

„Ne, mi smo samo hteli da zabavimo publiku!“ Ma da, baš je tako bilo. Ha, ha, ha!

Dakle, na delu je tzv. gerila marketing. Ili stelt marketing, kako kaže Glejzerman: kao u stealth tehnologiji, radarskom sistemu koji avione bombardere čini nevidljivim za protivavionske radare. Baš prikladan naziv, nema šta. Ali, očigledno je da je misija uspela.

Što je najgore, nisam siguran da i sam nakon svega neću potražiti baš Cardo headset. A i reakcija JuTjubove armije posetilaca koji su i sami pokušali da proizvedu sličan efekat bila je priča za sebe, naročito u mojoj omiljenoj rubrici sa video odgovorima. Evo kako je prošao krompir...

 ...a kako već isluženi, 16 godina star papagaj.

I tako, u poslednjih par meseci imamo pravu invaziju viralnih, stelt reklama kojima nedostaju glavni atributi koji obično definišu jednu običnu komercijalnu poruku. Uvek su korporacije i marketinške agencije bile bezobzirne i beskrupulozne: setimo se samo subliminalnih poruka koje su bile emitovane kroz 25. TV sličicu – ali nikada ovoliko lukave i organizovane. I zabavne, da budem skroz iskren.

Otuda i ova poplava klipova koje kao da su pravili JuTjub korisnici, a ne timovi stručnjaka. Izdvajaju se, naravno, oni najveći: Ray-Ban...

...ili Levi’s...

...ali su svoj interes našli i promoteri holivudskih blokbastera. Tako je svako ko je odgledao ovaj neverovatan ispad anonimnog, isfrustriranog kancelarijskog uposlenika, u stvari bio žrtva bizarne viralne kampanje Timura Bekmambetova za film Tražen.

Office Worker Goes Absolutely Insane - Watch more free videos

No, za razliku od Cardovih reklama koje su sve samo ne smešne - čak su i za krivično gonjenje što se mene tiče - viralne poruke su uglavnom vrlo kreativne i zabavne. Evo upravo Parrot proizvoda kakav je i Cardo želeo da promoviše, ali u mnogo benignijem obliku. Feed je kompanija koja je zadužena da plasira ovakvu vrstu videa na net. Rade to spektakularno uspešno, ali su i proizvodi kojima barataju vrlo zahvalni za ovu vrstu podvale.

Evo i briljantne reklame za Samsungove mobilne telefone sa kamerama koja je postala i predmet blogerskih interesovanja širom Evrope kojoj je ova kampanja i bila namenjena. No, najefektnije su one reklame koje igraju na kartu da ono što vidite baš i nije 100% nemoguće. Kobi Brajant za Nike. Nije nerealno da Kobi može da izvede ovo, zar ne?

Sve sa porukom dečurliji da ovo ne rade u svojoj režiji. Ali beloj deci iz bogatih predgrađa nije lako da prihvate ovakav savet.

Ima Kobi još trikova u džepu. Kao ovaj, recimo, u Jackass fazonu, ponovo za istu firmu.

Konačno, svi se ludo zabavljaju. I korporacije i agencije i korisnici, ali i Kobi lično.

I sve ovo (usput, na ovoj strani samo delić ludila koji je inače prisutan na vebu) samo za par meseci od prvog pravog gerilskog reklamnog trika. Garantujem, već za par meseci, stižu neke nove ludosti i neki novi trikovi.

Lično, samo mi je jedna stvar prava i istinska misterija. Ovaj čarobnjak. Prava stvar ili ipak samo trik iz sada već beskrajno daleke 2005. godine? Ja ipak nemam nikakvu dilemu.