(Domino)
Nakon ploče Wunerable iz 2003. koja se u Britaniji prodala u samo 10-ak hiljada primereka, Crni Waits izlazi sa albumom Knowle West Boy, nazvanom po njegovom starom bristolskom kraju. Osmi Trickyjev album je sniman u Londonu i LA-u, a gospodar prstenova produkcije je bio Switch, producent albuma Kala (M.I.A.)
Zahvaljujući bristolskom trijumviratu Massive Attack/Tricky/Portishead, deo publike do tada okrenut isključivo alternativnom gitarskom zvuku, ali i deo onih pusti-neku-muziku-samo-da-nešto-svira postepeno je prigrlio i elektronsku muziku.
Najmanje prijemčiv od njih – Adrian Thaws, poznatiji kao Tricky – nije uspevao da održi visoke standarde koje je sebi postavio, već je polako ponirao u sve veću muzičku i kvalitativnu opskurnost.
Maxinquaye (’95) su kritičari i publika jednoglasno proglasili za klasik ubrzo po objavljivanju, Pre-Millenium Tension (‘96) i projekat Nearly God (‘96) uglavnom su ocenjivani kao „dobri, ali ne toliko dobri kao Maxinquaye“, a narednih deset godina proteklo je u iščekivanju da se genije koji čuči u Trickyju probudi.
I to se dogodilo. Istina, još je pomalo sanjiv i možda ga nikad više nećemo spoznati u najboljem svetlu, ali važno je da je Tricky posle višegodišnjeg posta najzad uspeo da napravi dobar album.
Knowle West Boy je dobio ime po bristolskom predgrađu Knowle West, u kojem je Tricky odrastao, i kroz elemente koji su se mogli čuti na prethodnim izdanjima u neku ruku predstavlja retrospektivu karijere kroz nove pesme. Takođe, na njemu možemo čuti Trickyja u drugačijem svetlu no što smo navikli – melanholičnijeg, smirenijeg, ali neretko i dosta vedrijeg.
Okupivši oko sebe veliki broj novih saradnika, među kojima je producent Switch, poznat po radu sa M.I.A.-om i nekoliko do sada nepoznatih vokalnih solista (da li vam imena kao što su Alex Mills, Hafdis, Lubna i Joseph znače nešto?), Tricky je po zastupljenim stilovima, atmosferi i produkcijskim rešenjima snimio raznovrstan album.
Na dobro poznati ugođaj sa albuma Maxinquaye eteričnim prizvukom i repetitivnim ritmom podsećaju Past Mistake i Cross To Bear, pesma u kojoj dominira nežni ženski glas koji se prepliće s Trickyjevim šapatom.
S druge strane, agresivniji ton izdanju daju singl Council Estate, turoban miks Trickyjevog hrapavog glasa, industrial loopova i uznemirujućih ritmova, i hormonska bomba od pesme C’mon Baby, koja se svojom pamtljivom, konvencionalnom pop-rock muzičkom podlogom preporučuje za status planetarnog hita.
Tricky ni ovoga puta ne briljira u obradama, uostalom kao ni na prethodnom izdanju Vulnerable, na kome su stradale Love Cats (The Cure) i Dear God (XTC). Osetno je bolja obrada pesme Slow (Kylie Minogue), no i pored iznenađenja ovim izborom, odsečnih new wave rifova i ubrzanog ritma, ipak ne zvuči ubedljivo, pa se čini da bi joj bolje pristajao status b-strane singla.
Snaga izdanja Knowle West Boy leži u mirnijim tonovima. Dodir bluesa izražen u raštimovanom klaviru u Puppy Toy, mešavina soula i lebdeće, psihodelične atmosfere u Joseph i emotivna ogoljenost uz country i blues podlogu u School Gates čine bolji deo albuma u odnosu na pesme prošarane dancehall igrarijama Bacative i Baligaga.
;
Knowle West Boy
Kada se podvuče crta, Knowle West Boy odskače od mora bezličnih muzičkih proizvoda koji se u poslednje vreme nude „na izvol’te”, a Trickyjeva muzika ponovo zvuči sveže i uzbudljivo. Zato ovaj album predstavlja veliko ohrabrenje za poštovaoce nemirnog Bristolca.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
"Kada se podvuče crta" (gost)
| 19.07.2008. 15.20.49
tako mlad a vuche crtu!!
-
v (gost)
| 19.07.2008. 16.11.41
ja ne znam šta znači "kvalitativna opskurnost"
-
Alex (gost)
| 19.07.2008. 19.23.39
"Maxinquaye (’95) su kritičari i publika jednoglasno proglasili za klasik ubrzo po objavljivanju, Pre-Millenium Tension (‘96) i projekat Nearly God (‘96) uglavnom su ocenjivani kao „dobri, ali ne toliko dobri kao Maxinquaye“, a narednih deset godina proteklo je u iščekivanju da se genije koji čuči u Trickyju probudi."
E, nećemo tako! Ovo već liči na dezinformaciju i moglo bi da se protumači da su prvi album svi proglasili za odličan, da su naredna dva ocenjivani kao samo dobri i da nije bilo dobrog do ovog.
Pouzdano znam da nije tako jer sam pratio kritike, a može se proveriti i na ALLMUSICU, tamo drugi i treći imaju ocene, kao VEOMA dobri, a u dobre svrstavaju i albume iz 99-e, 2001. i 2003.
Budimo precizni, ne podcenjujmo i ne dezinformišimo!
-
almosthole (gost)
| 21.07.2008. 08.51.49
Albumi Juxtapose(1999) i Blowback(2002) su bili više nego odlični. Jedini zaista loš album je bio taj nesretni Vunerable od pre pet godina. Upravo sam preslušao ovaj novi i stvarno je dobar - Tricky je retka zverka, sjajan umetnik.
-
Dragan (gost)
| 23.07.2008. 18.46.21
Po mom misljenju ovo je stvarno precenjen album, jedva sam uspeo da ga preslusam do kraja, uhvatila me je muka . Nije ni blizu Maxinquaye-a. Ne razumem na osnovu cega nekoga tek tako proglase muzickim genijem . Sneaker Pimps je 10x bolji od Tricky-a a o njima nigde ni reci ...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.