Britanski trio je zvukom na debiju, koji članovi benda opisuju kao "Viktorijanski funk", zadivio najuposlenijeg producenta trentutka Danger Mousea. On im je ponudio svoje usluge na drugom albumu
Do sada ne naročito poznat londonski pop trio The Shortwave Set pre tri godine je objavio debi The Debt Collection, retrofuturistički pop album koji je naišao na brojne pohvale i ne mnogo više od toga. Ne obazirući se na tržišni neuspeh, ova dva Britanca i šarmantna Šveđanka kreću da pišu nove pesme. Kad su praktično završili rad na drugom albumu, umešao se prst sudbine u vidu najvrednijeg pop producenta 2008, Danger Mousea koji, raspamećen onim što je čuo na The Debt Collection, nudi da im producira već završen album.
Svesni da im se smeši saradnja sa jednim od najprofitabilnijih brendova u pop industriji, Shortwave Set strpljivo čekaju Opasnog miša da završi sve svoje projekte, da bi nakon brojnih odlaganja Replica Sun Machine u maju konačno izašao.
Tajming je bez greške: 12 baroknih pop pesama idealan su saundtrek za vrelo leto pred nama. Ako su pre tri godine kritičari u poređenjima navodili aktuelna imena poput Beta Band, Avalanches ili Flaming Lips, Replica Sun Machine ne ostavlja mesta sumnji da su The Shortwave Set ovog puta zaronili dublje u istoriju.
A kada engleski pop sastav s osetnim mejnstrim potencijalom krene u istraživanje prošlosti, susret s Beatlesima je gotovo neminovan. Tako i dobar deo ovih pesama deluje poput pastiša Beatlesima iz Magical Mystery Tour (pesma Replica kao spoj Harrisonovog otkrića Indije i McCartneyjevih šećerlema-refrena) ili Revolver (Sun Machine) perioda. A gde su Beatlesi iz studijske faze, tu odjekuje i potraga Briana Wilsona za savršenim pop harmonijama, Bowiejeva glam-pop faza (Glitches 'n' Bugs i Now Til '69), kao i vibracije kalifornijskog hipi sna pre altamontske sahrane 1969.
Tu i tamo zablista i poneki postpank odsjaj, poput Yesterdays To Come, u kojoj jedna od brojnih melodija opasno povuče na Midnight Summer’s Dream Stranglersa. Razume se, ovo je sasvim moderna ploča, već i zahvaljujući samoj postavci benda u kojoj dominiraju dva glasa, dve gitare i kompjuter. U najsamosvesnijim trenucima, kao u No Social, i pored Riders on the Storm sempla, Shortwave Set zvuče neodoljivo koliko dobar pop to može da bude.
Ipak, čini se da je glavna razlika u odnosu na prethodnu ploču odustajanje od inventivnih zvučnih zahvata u korist konvencionalno aranžiranih pesama. To ne mora biti zamerka, ali čini se da je postupak Danger Mousea na ovom albumu sličan onom koji je primenio na dugoočekivanom drugom albumu Martine Topley Bird (Blue God, 2008).
No Social
Reč je o kanalisanju eksperimentalnih težnji benda u pravcu tržišne prođe, što, imajući u vidu kompetenciju producenta i samog benda, predstavlja blago razočaranje za slušaoce koji su očekivali dalje proširenje početne vizije. Ali, ako se vratimo na podatak s početka teksta, ostaje pitanje koliko takvih uopšte ima?
Da biste pronašli biser, potrebno je zaista duboko da zaronite. Da biste ga videli, međutim, potrebno je samo da bacite pogled s površine mora, pod uslovom da je voda bistra. Replica Sun Machine zato možete doživeti kao udoban dušek na mirnoj i prozirnoj morskoj površini. Za sezonu letnjih žega, dakle, sasvim preporučljivo.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari