Kalifornijski sastav koji se proslavio veselim i jednostavnim pop punk hitovima vratio se u žižu šestim izdanjem. Prema rečima članova benda, ovaj album je okrenut eksperimentu više nego bilo koji prethodni
Tokom prethodne decenije došlo je do svima poznatog kataklizmičnog uticaja MTV-ja na alternativnu muziku. Pod alternativu je podvođeno sve i svašta, od underground božanstava Sonic Youth i Butthole Surfers do grozomornih bendova poput Counting Crows, Nickelback i Hootie and the Blowfish.
Weezer bi se u ovoj neformalnoj klasifikaciji našao negde u sredini. Povremeno zaista bučni pop punk rifovi i imidž intelektualno nastrojenih dečaraca iz susedstva davali su mu dovoljno kredibiliteta kod publike koja nije bila naročito sklona komercijalnijem gitarskom zvuku. S druge strane, Rivers Cuomo, vođa i glavni autor benda, nikad nije bežao od banalnih stihova, koje ponekad prati saharinska muzika.
Uz svesrdnu podršku MTV-ja i velike diskografske kuće (Geffen), Weezer je već debi albumom (Weezer, ‘94) dostigao planetarni uspeh. Naredna četiri izdanja su uspešna varijacija na istu temu: puno reskih gitara, mnogo pevljivih refrena i pokoji falš, uz obilje inteligentno skrojenih harmonija koje njihove pesme čine toliko dobrim.
Bilo je sasvim jasno da takav koncept nije održiv u nedogled, te se Rivers Cuomo odlučio za drugačiji pristup; ovog puta priliku da zasijaju kao autori dobili su svi članovi benda.
Neobična podela posla, bar za uslove autokratski ustrojenog benda kakav je Weezer, rezultirala je polovičnim uspehom. Radovi koje nije potpisao Cuomo – Automatic i Cold, Dark World – nažalost ne predstavljaju ništa drugo do arčenje njihovog i tuđeg vremena u vidu dosadnih pop pesama. Treća „neobična“ numera Thought I Knew, s druge strane, prefinjena je „Now I am left with broken heart/Tryin’ to find a new place to start“ emotivna minijatura koja zvuči kao kad bi Elvis Costello pevao pesme Matthewa Sweeta.
Rivers Cuomo ipak nije zaboravio da piše hitove. Onaj infantilno duhoviti, pomalo nadrndani Cuomo pojavio se u prvom singlu s ovog izdanja Pork and Beans, u još jednom ovogodišnjem mini-buntu protiv zakona diskografske industrije. Iako po hit potencijalu stoji uz rame sa čuvenim Weezerovim singlovima Buddy Holly i Hash Pipe, ova pesma je možda najinteresantnija zbog činjenice da se u stihovima pominju Timbalandovi lik i delo, sasvim moguće kao metafora koja zamenjuje psovku.
Pork and Beans
Treći album Weezera nazvan po bendu (kod poštovalaca i kritike prethodna dva su poznata pod imenom Blue i Green, a aktuelni kao Red) pati od praznog hoda, preciznije od nedostatka dobrih pesama. Numere poput isiljene hard rock/hip hop operete The Greatest Man that Ever Lived (Variations on a Shaker Hymn) i Everybody Get Dangerous, čijim bi se rifovima ponosio možda Linkin Park, zasenjuju bolje momente ovog izdanja. Weezer više nije onaj jednostavni, topli bend koji oživljava duh Petra Pana u pesmama, već na ovom albumu često zvuči proračunato i hladno.
Međutim, ne treba smetnuti s uma da je, i pored žanrovskih ograničenja koja je, istina, sam sebi nametnuo, Weezer izdao pet sasvim solidnih albuma. Ta činjenica daje pravo bendu na ovakav kiks. Jaka stvar, svi greše.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari