(Sub Pop)
Nakon dva hvaljena EP-ja, rollingstoneovsko-pitchforkovska kritika debi album "baroque harmonic pop jams“ petorke iz Sijetla već kuje po danu i mesecu, poredeći ga sa radovima Beach Boysa, Animal Collectiva, Crosby, Stills & Nasha...
Nekada davno, u gradu iza sedam gora i sedam mora, večito prekrivenom oblacima i ušuškanom u zelenilo šuma, rodilo se čudovište. Namrgođeno i blatnjavo, noćima je tumaralo ulicama i svojim brujanjem plašilo stanovnike smaragdnog grada.
Ipak, iza raščupane kose i masne odeće, građani smaragdnog grada su u njegovoj koži prepoznali sebe i u njegovom glasu čuli svoje reči. Opčinjeni pesmom čudovišta, prigrlili su ga i igrali s njim.
Za čudovište se brzo pročulo kroz čitavo kraljevstvo i došli su ljudi koji su hteli da ga pokažu svetu. Iako je uspelo da zabavi milione ljudi širom planete, ubrzo je umrlo, usamljeno u zlatnom kavezu na kome je stajala tabla s natpisom „Grunge“.
Prošle su godine i smaragdnim gradom se ponovo orila muzika. Ali novi zvuci su bili toliko drugačiji od tamnih i bučnih pesama čudovišta, da je bilo jasno da su nove generacije muzičara želele da iskorače iz senke nekadašnjeg zaštitnika grada i da se obrate svetu na svoj unikatni način.
Truckasaurus su posegli za starinskim ritam-mašinama, sintisajzerima i megafonima i mamili na igranke po podrumima. Blue Scholars i Common Market su slali pozitivnu poruku samoosvešćenja, nabacujući rime na istovremeno sveže i nostalgične ritmove, a The Saturday Knights su zabavljali vešto ispripovedanim humoreskama o svakodnevici.
Ipak, snažnije nego bilo ko od vršnjaka, Fleet Foxes su uspeli da ponovo privuku pažnju čitavog kraljevstva. Sklopivši pakt sa Sunčanim Divom, stvarali su muziku koja je prizivala sećanja na hlad baroknih zidina iz vremena njihovih evropskih predaka, apalačku nostalgiju njihovih pradedova imigranata i leto ljubavi njihovih roditelja.
U begu od gradske vreve, Fleet Foxes su lutali po šumama i nastupali na vašarima u okolini smaragdnog grada. Njihove pesme često su pevane u pastoralnom višeglasju i vodile su slušaoce preko prolećnih potoka i rubova plavih planina, daleko od straha od smrti i prolaznosti, siromaštva i zaborava.
Odbijajući da se pridržavaju ustaljenih formi, Fleet Foxes su stvarali melodije koje su se neočekivano i s lakoćom transformisale. Strofe bez refrena, ritmično suprotne deonice pesama i momenti tišine koja vibrira činile su numere Fleet Foxesa zanimljivijim od većine pesama njihovih savremenika.
Emotivna snaga i toplina glasa glavnog pevača Robina Pecknolda, te „horska“ pratnja preostalih članova grupe zarobili su srca svih onih koji su ih čuli. Jedni su plakali, drugi su se smejali, ali niko nije ostajao ravnodušan pred njihovim nadahnutim pevanjem.
Glasovi Fleet Foxesa su definisali zvuk grupe. Ti glasovi su najneposrednije dočaravali optimističnu poruku upravo u pesmama u kojima su se stapali sa zvonkim gitarama, mekim basovima, kotrljajućim bubnjevima, crkvenim orguljama, klavirima, flautama, dairama, bendžoima....
Pogleda uprtog ka svetlijem horizontu, pesme Fleet Foxesa ipak nisu dozvoljavale slušaocima da zaborave na sebe i teške dane koji su obuzeli smaragdni grad i kraljevstvo. Vinjete o krvavim dečjim nestašlucima, nadgrobnim spomenicima, izdajama i davljenjima činile su da nagoveštaj boljeg jutra zvuči još slađe.
Po smaragdnom gradu su se pročule priče o tajni koju Fleet Foxes skrivaju. Govorilo se da u pećini na rubu grada odgajaju neko svoje čudovište...
Audio:
Tiger Mountain Peasant Song
Blue Ridge Mountains
Video:
White Winter Hymnal
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
smaragd (gost)
| 28.06.2008. 11.22.17
jos jedan overhajpovan bend. i nista vise od toga.
-
Pretpostavka (gost)
| 28.06.2008. 12.09.58
Ovo se zove recenzija?
-
veljko (gost)
| 28.06.2008. 20.58.29
fleet foxes su bas lep band. Ja se radujem dok ih slusam. A mislim i da je recenzija skroz super, a ti pretpostavka izadji malo iz zatvora ustaljenih formi i preciznih normi. Ovo je sajt koji se bavi kulturom i umetnoscu, zar ne??? Pozdrav svima
-
veljko (gost)
| 28.06.2008. 21.00.29
e da, imam pitanje za smaragd: Sta znaci overhajpovan? Dede objasni nama sa srpskog govornog podrucja. Hvala
-
bulajic (gost)
| 28.06.2008. 21.41.24
da, ja se radujem dok bulaznim
-
Nikola (gost)
| 29.06.2008. 05.31.57
Kao da su izasli iz psihodelicno-buntovne `68/`69. Na momente magicno privlacan, na momente dosadan album, kao sto je i recenzija.
-
pegula (gost)
| 02.07.2008. 11.45.43
Meni se ovo bas dopada. Momci kapiraju pop muziku i imaju talenta.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.