Da li su nam potrebne na novi način spakovane muzičke želje s talasa radio nostalgije? Ako govorimo o ovako umešno sabranoj rekapitulaciji riječkog rocka iz vremena 1978–1990, odgovor je potvrdan, iako ostaje pitanje koliko je ušiju, naročito onih mlađih, željno da čuje mnogobrojne eksponate iz muzeja jedne od najvažnijih scena bivše YU
Prvo, istorijski okvir: munja besa, buke i antikonformizma zaparala je najpre nebo iznad manjih centara starog sveta, Rijeke, Ljubljane, potom i Novog Sada. U vreme kada su nastajali prvi snimci s ovog izdanja, Beograd je još provetravao hipi zvoncare, hvatao poslednji fusion voz ili tražio sebe u zvucima britanskog hard rocka.
U Zagrebu su se Jura i Johnny dogovarali da li da pevaju sevdah ili je-je-je, dok je Jajo Houra skladao energičan stonsofilski rock, slikajući se ispred zida s grafitom “punk”. Brega je, oteravši domaće životinje u štalu na albumu Bitanga i princeza, natenane proračunavao sve koristi i štete starog pravila o odrastanju sa svojom publikom i generisanju nove, dok nije smislio epohalni zaključak Doživjeti stotu, a u gradu koji ima mikroklima Vlatko Stefanovski je sadio prvo i najplodnije semenje svoje buduće slave gitarskog heroja.
Crna Gora je tancala s Balerinom, koja se činila besmrtnom do pre 10-ak godina, kada se javljaju prvi obrisi rock scene, no svi zajedno su čekali da konzilijum ljubljanskih lekara objavi kraj ovozemaljskog postojanja našeg najvećeg sina ili šabana nad šabanima, zavisno od ugla posmatranja.
Termiti - Vjeran pas
U najvećoj hrvatskoj luci, međutim, generacijska gibanja su momentalno prepoznata kad i na ostatku planete, bez čekanja da sloboda dođe sa smrću Maršala, već u ime života hrleći ka njoj, pa su tako klasici poput Vjernog psa grupe Termiti ili Narodne pjesme Parafa odavno ušli u katalog opšte kulture našeg zajedničkog prostora.
Šezdeset devet pesama 33 izvođača (zašto na omotu piše 70 pesama 34 izvođača saznaćete čitajući o legendi grupe Via Viktor Kunst) u izboru producenta i vlasnika izdavačke kuće Dallas Gorana Lisice Foxa, nisu poređane ni u hronološkom niti po žanrovskom kriterijumu, ali je uz bogato ilustrovane knjižice i prateće tekstove i podatke o svakoj pesmi slušateljstvu ostavljeno da po svom nahođenju proputuje kroz gotovo četiri sata dugu ekskurziju riječke rock muzike iz vremena uoči jugoslovenskog kolapsa. Za potpunije upoznavanje vredi skrenuti pažnju i na rokumentarac Od Uragana do Urbana koji u većem delu obrađuje period ponuđen i na ovoj antologiji.
Veliki broj ovih pesama je prvi put objavljen na zvaničnom izdanju, pa je tako moguće upoznati se sa, izvan kruga najzagriženijih posvećenika, opskurnim imenima kakva su Mrtvi Kanal, Istočni Izlaz ili Kaos, koja su silovitost prvog udara Parafa i Termita dekodovala u manje agresivne novotalasne frekvence, da bi nakon toga, kako je celokupan jugoslovenski novi talas tonuo u crnu rupu sredine 80-ih, krenulo račvanje riječke novovalne delte u brojne veće ili manje reke.
Iako može delovati čudno da se na istom disku nalaze stilski tako različite pesme kakve su Kišni razdraganci Termita i Kao pjesma Cacadou Looka, izbor je zapravo sasvim u skladu sa svim mogućim sazvučjima koja su proizašla iz new wavea, pa je tako ovde neupitno istovremeno prisustvo naizgled nespojivih: grupe Grč, dark provokatora što još onomad pališe Beograd (singl Noćas se Beograd pali), i electro pop hitmejkera Denis&Denis. Ili predstavnika nečega što se nekada nazivalo power pop, takođe hit grupe Xenia i ranih radova avangardnih art rockera Let2/3.
Naravno, pre nego što u melodijama Cacadou Looka ili Ogledala otkrijemo obrise Paisley Undergrounda, treba reći da ova antologija nije, a verovatno i ne može biti kvalitativno ujednačena, pa se tako uz dosta i dalje osetne svežine provlače pretencioznost i prevaziđena stilizacija, a na masi snimaka odjekuje jedna od rak rana gro domaće muzike 80-ih, suva produkcija s tankim basovima.
S druge strane, veliki broj ko zna odakle izbunarenih snimaka, underground klasici i od ranije poznati punokrvni hitovi, sabrani na jednom mestu, čine da ove zamerke možete s lakoćom zanemariti. Ono što možda i najviše pleni kod riječke ekipe svih žanrova, uprkos svom provincijalnom položaju u odnosu na Zagreb i osećanju da “tamo sve stiže kasnije” (ključni stih iz možda najvećeg riječkog alter-rock hita Ima li nešto grupe Grad), jeste prirodno osećanje zajedništva, iskazivano kroz često društveno angažovane projekte Ri Rocka.
Cacadou Look - Kao pjesma
Među njima ovaj box set zauzima počasno mesto, i s pokroviteljem u vidu Grada Rijeke predstavlja pravi primer negovanja gradske kulture, koju mnogi i danas nisu spremni da priznaju kao takvu. Ni uz najbolju volju ne mogu da zamislim ovakvo izdanje s presekom beogradske scene ovog perioda, na kojoj bi se, sve i da se rasplete Gordijev čvor autorskih prava i master traka, na istoj antologiji našli, recimo, Piloti, Disciplina kičme, U škripcu, Idoli, Grupa I, Du Du A, Nesalomivi i ExCess. Kada je reč o ovim poslednjim, jedno od brojnih otkrića antologije je da su dva punk benda istog imena delovala u drugoj polovini 80-ih u Beogradu i Rijeci.
Limitiranost scroll strpljenja većine čitalaca ne dozvoljava ni da se pretrči kroz asocijacije koje ova antologija budi, kao što su sličnost zdravog lokal-patriotizma Rijeke i Novog Sada, artistički dramatičan a idejno uzbudljiv prelaz Parafa iz punk udarništva u vode dark istraživača kolektivnog nesvesnog, ili brojnih “moglo je od njih nešto da bude” bendova kakvi su Konjak ili Walter.
Umesto nekog dubokoumnog zaključka, mlađim naraštajima ostaje topla preporuka da se upoznaju s poetikom u kojoj je drugačiji svet bilo moguće makar zamisliti, a starijima, ako još imaju snage za pogled unazad, da obrate pažnju na raznorazna poluzaboravljena zbivanja sa severa Istre, u kojima su vjerni psi lajali svoje dijagnoze izgubljenima u želji da se desi nešto da nas pokrene, dok su se mame s razlogom brinule.
Dodajmo na kraju izlaganja stihove pesme koja bi se morala naći na prvom mestu eventualnog dodatka Antologije: Moj život je bezveze (Paraf, Moj život je novi val, 1979) |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari