Floridski kvartet na drugom albumu ubedljivo pokazuje da je moguć skladan brak između pop i doom/stoner/sludge muzike
Nastala na ruševinama floridskih stoner pionira Floor, četvorka iz Majamija Torche ruši mnoge stereotipe o težem krilu gitarske muzike. Prvo i najvažnije, Torche ubedljivo pokazuju da kolosalni rifovi i stamena ritam-sekcija ne moraju nužno biti u koliziji s melodičnim vokalima.
U pravcu potkopavanja mačističkih stereotipa koji se najčešće vezuju za žanr, treba imati u vidu i da pevač i gitarista grupe Steve Brooks ne krije homoseksualno opredeljenje.
Za razliku od kolega iz branše koje umeju da razvuku kompozicije na više desetina minuta, pesme sastava Torche retko kad prelaze trominutnu barijeru, stvarajući pop sentiment koji je istovremeno vrlo težak.
Zato je umesno poređenje sa Queens of the Stone Age, grupom koja se na prva tri albuma dosledno držala principa sviranja pop muzike u hard rock ključu. Lider ove grupe Josh Homme, nekadašnji član neprežaljenih rodonačelnika modernog stoner rocka – grupe Kyuss – vremenom je sve više prostora ustupao saharinskim delovima. Torche, međutim, sve vreme uspevaju da drže ravnotežu.
To je bilo jasno već na debi albumu iz 2005, nazvanom po imenu grupe, koji je u Evropi objavila etiketa Rock Action škotskih postrock pionira Mogwai. Nakon prošlogodišnjeg obećavajućeg EP-ja In Return, grupa je novi album izdala za Hydra Head, hype metal etiketu čiji je gazda Aaron Turner, frontmen grupe Isis.
Sve na ovom albumu funkcioniše kao podmazano, ako izuzmemo omot gitariste Juana Montoye, koji neodoljivo podseća na da-brže-prođe-vreme pokušaje crteža, kakvih je sijaset u srednjoškolskim sveskama namenjenih „omiljenim“ predmetima. U permanentnom vatrometu rifova, izdvaja se glas Stevea Brooksa, koji kao pevačke uzore navodi Perryja Farrela (Jane’s Addiction) i Roberta Pollarda (Guided by Voices).
Nakon uvodnog instrumentalnog zagrevanja u vidu Triumph of Venus, u kojoj bend pokazuje sav sjaj metalnih zuba, već sa prvim singlom Grenades postaje jasno da je Meanderthal jedan od najozbiljnijih teških izdanja godine. Koncizni gitarski dueli prave zidove buke, a melodije, na tragu Beach Boysa, danima nakon slušanja ne izlaze iz glave slušaoca.
Healer
Veliki žanrovski raspon daje prostor bendu da se razmaše na nekoliko frontova odjednom. Kontrapunkt sporim i srednjotempaškim komadima poput Sandstorm, Across The Shields i Sundown su poletne Fat Waves, Speed of the Nail i Healer, najbolje pesme na albumu. Za Healer Montoya kaže da je posveta sastavu Sonic Youth i njegovom omiljenom bubnjaru Sebastianu Thomsonu, dobošaru vašingtonskih legendi Trans AM.
Svakim novim slušanjem Meanderthal se nameće melodičnošću i prijemčivošću. Inicijacija rezultira teškim navlačenjem, tako da ovaj album navodi slušaoca na zaključak da, uprkos beskompromisnoj žestini, bar dve trećine pesama imaju singl potencijal.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari