Sveden na samo tri stalna člana, notingemski sastav Tindersticks na sedmom albumu ne odstupa od prepoznatljivog rukopisa u kom dominiraju prefinjenost, emotivnost, ali ponekad i opterećujući perfekcionizam
Postoje bendovi čija se muzika sluša ogoljene duše, uz koju se proživljavaju raskidi veza ili trenutni osećaj da je dotaknuto dno života, ali uz koju se i bonvivanski solira uz čašicu vina. Ukoliko ste u bilo kom periodu života voleli Tindersticks, sigurno znate o čemu govorim.
U nedostatku srodnijeg muzičkog kružoka pod koji bi se mogli podvesti, Tindersticks već više od deceniju i po u muzičkom smislu predstavljaju autsajdere indie scene. Mešavina uticaja – od francuskih šansona do soula i jazza – često potcrtana produhovljenim stihovima, učinila ih je pomalo elitističkim bendom, jednim od onih za koje kada kažete da ih cenite, čini vam se da ispadate vrhunski esteta.
Još od Simple Pleasure (’99) na albumima Tindersticksa do izražaja najpre dolaze soul uticaji. The Hungry Saw ima onu mističnu, uzbudljivu atmosferu koja je karakteristična za Tinderstickse, ali u odnosu na teške, ponekad isuviše hermetične prethodnike Can Our Love (‘01) i Waiting For The Moon (’03), on deluje raznovrsnije i prijemčivije.
Pastoralni tonovi u pesmi The Flicker Of A Little Girl pokazuju da Tindersticks znaju da zvuče ubedljivo i kad su u vedrom i melanholičnom raspoloženju, daleko od morbidnosti.
Melanholija, zaštitni znak ovog benda, najviše dolazi do izražaja u krhkom klavirskom komadu Feel The Sun, dok elegija The Other Side Of The World donosi takođe prepoznatljivu kombinaciju dramatičnih gudačkih aranžmana, klavira podvučenog zvukom hammonda i baršunastog tenora Stuarta Staplesa.
Vrhunac ovog izdanja je All The Love, jedna od najlepših pesama Tindersticksa. Prateći ženski vokal, zvuk triangla, naglašena emotivnost na ivici patetike... sve se to savršeno slilo u jednu celinu; to je jedna od onih ljubavnih pesama koje dramatikom navode slušaoca na razmišljanje, a uzvišenošću uspevaju da se drže podalje od patetike.
Iako originalni i na mahove prijemčivi široj publici, Tindersticks, sa izuzetkom Can We Start Again, nikad nisu imali hit. Yesteradays Tommorrows upravo poseduje potencijal da se nađe na top-listama, baš negde između Amy Winehouse i Duffy. I pored toga, Tindersticks će, po svemu sudeći, samo zadržati status umereno popularnog, ali pre svega cenjenog benda.
The Flicker of a Little Girl
The Hungry Saw ne donosi veliku promenu. Ovo je ploča koja će se pre svega svideti dugogodišnjim poštovaocima njihovog rada, onima koji su navikli na sofisticirani, ali na momente i proračunati i komplikovani izraz Tinderstcksa.
Brižljivo sačinjene harmonije (noir instrumentali i bogate orkestracije), glas Stuarta Staplesa i atmosfera koja vodi misli čudnim putevima ponovo su tu. Još ako ovaj album budete slušali u „pravom" raspoloženju, zadovoljstvo neće izostati.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.