Indie kvartet iz Mineapolisa je debi The Loon (2005) snimio u nedovršenom studiju/podrumu kod prijatelja, a producent je bio basista benda. Drugi album je zamišljen ambicioznije - producirao ga je David Fridmann u svom njujorškom studiju
Jedan od najčuvenijih fenomena u rok muzici je sindrom drugog albuma. Znate već priču: prvi album se pravi 20 godina, a drugi šest meseci. Naravno, izuzetaka ima, ali u današnje vreme brzog protoka informacija ovaj sindrom dobija posebnu dimenziju zbog toga što je moguće da publika do pojave drugog albuma zaboravi na bend.
Drugi album kvarteta Tapes’n’Tapes (jedno od najnemaštovitijih imena za bend ikad) nema potrebe uopšte posmatrati kroz gorepomenuti sindrom jer ni njihov prvenac The Loon nije bio izrazito zanimljiv. Sa jednom zapaženijom pesmom (i, svakako, uz dobar marketing) privukli su pažnju. Međutim, mnogo toga ide u prilog tezi da je reč o još jednom u nizu mnogih “one hit wonder” bendova, kakvih je uvek bilo.
Kako god, njihov debi je dobio pozitivne kritike, i kada su pre nekoliko godina dolazili u moje selo, preslušao sam album nekoliko puta u nadi da će mi to pomoći da prelomim da li da odem na koncert ili ne. Odlučio sam ipak da ga preskočim, jer osim poluhita Insistor, na The Loon nisam našao ništa ushićujuće. Inače, ovde u Pertu je neko provalio u njihov kombi dok su bili na plaži i ukrao im svu opremu koju su nosili.
Ne znam je li ih ta krađa (de)motivisala da naprave ovako neinspirativan i anemičan album. Ne pamtim kada sam poslednji put morao da prolazim kroz ovakve patnje. Naime, ni nakon desetog slušanja nisam uspeo da nađem više od dva-tri fina momenta, koji se svode na poneki rif ili prelaz.
Raspored pesama ide uglavnom u stilu brza stvar/sporija stvar. Lično, više volim “red slanine, red šunke”, iliti grupiši pesme sa sličnim tempom i ponekom drugačijom promeni atmosferu, spusti loptu, ili kako već hoćete to da nazovete.
Headshock
Preslušavajući uvodne taktove spore i smarajuće Time of Songs koja ide odmah posle energične (a “energično” u ovom slučaju i dalje znači prilično mlako) prve Le Ruse, dođe mi da zadavim osobu koja je odlučila da raspored bude baš ovakav.
Nakon mukotrpnog višestrukog vrtenja Walk It Off, stiče se utisak da bend nije znao šta hoće. Ukoliko je jedna stvar indi rok, druga pop, treća kantri, četvrta loša kopija grupe Franz Ferdinand, a peta u neparnom repetitivnom ritmu, ne mogu a da ne zaključim da je ovaj album zvučna verzija bućkuriša. A bućkuriš retko kad uspeva da bude ukusno jelo. Walk It Off? Wash It Off!
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Krang (gost)
| 13.05.2008. 16.48.19
Jel' tebe neko bio motkom da preslusavas ovaj album!? Ne razumem zasto bi neko slusao 10 puta nesto sto mu je toliko neinspirativno i anemicno, a uz to jos i mucenje.
Inace iz ove recenzije nisam saznao apsolutno nista o bendu, osim da si ti prosao kroz patnju. U zakljucku si kao nesto pokusao da objasnis, ali ti to nije poslo za rukom. A i stil pisanja ti je bezveze. Ukratko, potpuni promasaj od recenzije.
-
Lala (gost)
| 13.05.2008. 19.02.47
izuzetno subjektivna recenzija, mislim da je bilo bolje da je recenziju pisao neko kome se svideo prvi album, posto nije bio tako los, naprotiv; ovaj je medjutim ipak negde oko petice
takodje mislim da bi bilo dobro da se recenzije albuma mogu pretrazivati i preko imena autora, cisto da se stekne neki uvid u njihov ukus i sud...
-
pedja (gost)
| 14.05.2008. 00.21.58
"Jel' tebe neko bio motkom da preslusavas ovaj album!?"
jeste, urednik kada mi je dao zadatak da napisem recenziju :)
"Inace iz ove recenzije nisam saznao apsolutno nista o bendu, osim da si ti prosao kroz patnju."
ts, ts, ts, prodjoh kroz patnju za tvoje dobro, a ti tako... zamisli da si ti morao da slusas ovaj album??? ovako, ja sam to ucinio za tebe.
-
Psihijatar (gost)
| 14.05.2008. 01.38.08
Sta ces, covek je mazohista.
-
Goran (gost)
| 14.05.2008. 09.21.44
Imam predlog za POPBOKS. Posto je ovo vec jedno 15 recenzija albuma gde se citaoci bas i ne slazu sa autorom, predlazem da jednostavno napravite dve skale. Jedna da bude ocena autora a druga kao sto je uradjeno kod IMDB-a - da ljudi sami glasaju. :) To i nije problem napraviti.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.