Drugo izdanje nešvilskog punk kvarteta, miljenika Thurstona Moorea, drži se prepoznatljivih sastojaka – ženski punk vokal, garažna produkcija, tinejdžerski bes i energično sviranje
Muzička scena trenutno vapi za bendovima poput Be Your Own Pet. Još od uspeha Yeah Yeah Yeah’s postalo je jasno da ženski frontmen u punk-rock sastavu odmah privlači pažnju i garantuje barem minimalni uspeh, a ako je bend voljan da nagne ka malo uglačanijem, pop zvuku, možda dobije i više od tog minimalnog (npr. Paramore).
Kada su se BYOP pojavili 2006. godine, njihov nehajan, pustolovan stav i nekomplikovana, zarazna muzika brzo su privukli pažnju javnosti i kritičara. Bend koji se sastojao od 15-godišnjih punkera ubrzo je postao skoro univerzalno hvaljen kao neophodno osveženje na sve umornijoj sceni. Šta je to kod BYOP-a što im je osiguralo toliko medijske pažnje?
Jedan od presudnih faktora sigurno je pevačica Jemina Pearl i njena energična pojava veoma nalik Karen O iz Yeah Yeah Yeah’s. Činjenica da se među roditeljima članova BYOP nalaze veterani muzičke industrije (uspešni menadžer Burt Stein i latino jazz gitarista Rafael Vasques) govori dosta o veštini i vezama koje su BYOP tako hitro smestile pod svetlo javnosti.
Dok je prvi album Be Your Own Pet nelogičnim ali jednostavnim melodijama i nepredvidljivom konstrukcijom bio žar koji je zapalio vatru, Get Awkard teško da predstavlja adekvatan nastavak.
Šta nije u redu sa Get Awkard? Pošto traje nešto više od 30 minuta, ne bi se moglo pretpostaviti da će album biti zamoran, ali repetitivna priroda ovih devet pesama garantuje zasićenje jako brzo.
Istina, rifovi su jasniji, refreni kompletniji i pesme konkretnije, ali album nije ni upola zabavan koliko je bio prvenac.
Mladalačka energija koju bend forsira na prvencu je bila neposredna i simpatična. Na Get Awkward to deluje ciljano – princip koji je dijametralno suprotan ideji pobunjeničkog, pubertetskog punk-rocka kakav BYOP propagiraju.Kada Jemina uzvikuje rečenice kao što su: “Take a hint, bitches leave” ili “Can't you tell I don't give a fuck”, to zvuči divlje i prkosno, ali opet nekako kontrolisano, kao da je bend našao formulu koja funkcioniše i sada želi što pre da je unovči.
Nije sve tako crno: Get Awkward je prihvatljiv album za letnju vožnju kolima, na primer. Povremeni rockabilly rifovi i kratkoća pesama čine svoje, a Jemina imitira Karen O dovoljno dobro da izmami koji osmeh. Svako ko voli pesme o srednjoj školi, zlim devojkama, tinejdžerskom nihilizmu i ludom provodu može bez mnogo razmišljanja da uzme ovaj album i pojača ga do daske.
Be Your Own Pet - The Kelly Affair (SXSW '08)
Problem, međutim, nije u tekstovima pesama, već u tome što jedino stvari kao što su Bummer Time ili Your a Waste razbijaju monotoniju, i to samo nakratko. Ostale služe kao blagi napad garažnog ludila koji brzo prođe i biva zaboravljen.
Negde između debija i Get Awkward članovi BYOP-a su izgubili ono malo autentičnosti što su imali. Od poređenja sa Yeah Yeah Yeah’s i pohvala sirove iskrenosti ostala su samo razočaravajuća poređenja sa Yeah Yeah Yeah’s.
To je dovoljno da se izazove pažnja javnosti, i da se mase obožavalaca cura s mikrofonima pomame, ali ne i da načini Get Awkward većim od simpatične ploče dopadljivog mladog benda.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari