Nakon što je njujorški DJ Premier nedavno odao počast Jamesu Brownu kroz besprekoran miks sastavljen isključivo od Kumovih pesama, brejkova i krikova, evo još jednog albuma koji se podseća praistorije hip hopa izbegavajući oba nepoželjna ekstrema: arheološku strogost i nekritičku nostalgičarsku razneženost
Robert Aguilar poznatiji kao Rob Swift je diplomirani psiholog, što je zgodna stavka u bilo kom CV-ju, no šire mase ga ipak poznaju pre svega kao jednog od najboljih hip hop DJ-eva aktivnih u poslednjih deset-petnaest godina.
Bilo solo, bilo kroz DJ grupe koje je osnivao (X-Ecutioners, Ill Insanity) ili saradnju s tako različitim imenima kao što su Mike Patton ili Herbie Hancock, Swift je uvek pokazivao eklektičnost i duboko poznavanje popularne muzike i kulture. Nije to neko čudo kad se zna da mu je otac za život zarađivao kao DJ koji je vrteo latino ploče, a da je prve trikove na gramofonima naučio gledajući starijeg brata kako (bez dozvole) vežba na ćaletovoj opremi.
Swift nije samo vrhunski virtuoz koji je fantastičnu tehniku kanalisao kroz snimanje prkosno autorske muzike (paradoksalno – sklopljene u realnom vremenu isključivo od komadića tuđih pesama), već i neka vrsta hip hop istoričara, zainteresovanog za fenomen, politiku i istoriju barem isto koliko i za sam zvuk. Posle desetak solo albuma, Swift je prošle godine izbacio i DVD As the Tables Turn, neku vrstu svoje umetničke autobiografije koja je za svakoga s makar marginalnim interesovanjem za DJ-ing ili hip hop obavezna lektira.
Dust to Dust dolazi kao logična spona između ovog izdanja i prvog albuma Ill Insanity, koji je još u pripremi. Zagledan u prošlost, s puno ljubavi ali bez ružičastih naočara, Dust to Dust je kolekcija brejkova inspirisana b-boy kulturom 70-ih godina i, ma koliko vam cinično delovalo to što neko danas može da zahvati rukom u svoju kutiju sa starim pločama i izda CD s tuđom muzikom na kome onda zarađuje novac, ovo je sasvim moguće najbolji album koji ćete imati prilike da kupite ove godine.
Hip hop je, podseća nas Swift ovom pločom, pre svega korišćenje onoga što imate u svojoj okolini, da biste stvorili ono što želite. U ovom konkretnom slučaju, dva gramofona, brze ruke i trideset i kusur godina stara plesna muzika pričaju bolju i precizniju priču o crnoj kulturi i umetnosti nego većina knjiga koje možete da kupite.
DJ Rob Swift Scratching
Swift se prema materijalu odnosi s puno respekta, puštajući muziku da teče prirodnim tempom, samo povremeno dodajući sitne elemente magije kroz munjevite skrečeve. Miks je kompjuterski precizan s bubnjevima koji se pretapaju iz oštrih funky brejkova u afro-beat konge, skrećući ka salsa ritmovima bez gubljenja i jednog koraka.
Istovremeno, hipnotički duvači, sitno seckane gitare, klizavi bas-rifovi i crni glasovi koji govore o radosti, ali i gorčini, lepoti i politici tela (jedina prava politika koju je hip hop ikada imao) podsećaju da se neke lekcije iz istorije uče pre svega kroz igru, i da se tako najduže pamte.
Veoma je korisno što Swift ovom pločom podseća da su funk, jazz, salsa, afro-beat, pa čak i surf muzika legitimni elementi hip hopa, da je hip hop muzika stalne komunikacije s tradicijom i davanja tradiciji novih značenja, nove svežine u novom vremenu. Što se, razume se, pomalo zaboravlja u eri koja hip hop izjednačava sa infantilnim produktima Curtisa Jacksona.
Rob Swift Scratch Tutorial
Veoma je korisno setiti se da su Fender Rhodes klavijature, saksofon i gitara jednako esencijalni instrumenti za hip hop kao i sempler, ritam-mašina i mikrofon. Što se takođe zaboravlja kako se fokus sa DJ-eva pomera ka preskupim producentima.
No, najkorisnije je to što je Swift sa Dust to Dust napravio ploču koja je hardcore kao i bilo koji beat digging ili plunderphonics projekat koji mi pada na pamet, a koju može da sluša i moj otac. I da u njoj uživa isto koliko i ja. Hip hop je često opisivan kao „revolucija“, iako je, kako nam ova ploča pokazuje, reč „alhemija“ jedina koja zaista ima smisla.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djape (gost)
| 10.04.2008. 15.27.42
Uh, uh... šta reći?! Masni beatovi i realna recenzija. Živeli!!!
-
funkymecca (gost)
| 10.04.2008. 16.29.17
e jojojojo, big ap to maj men Rab Svift, Kvinsbridz Pradzekts...
-
Profa (gost)
| 11.04.2008. 16.36.17
Bravo, bravo, bas sam se pitao da li ce se neko dohvatiti ove ploce, posto nije tzv "regularno izdanje". Jos da Breakestra ponovo u mixu odsviraju Mix tape Vol.3 ove godine.....ih........Kakvi 50 Cent, Kanye, kakvi bakraci. Ah da, Sugarhill Gang nastupaju ponekim evrospkim festivalima ove godine. Budite jaaaaaaakooooo pazljivi.
-
djape (gost)
| 11.04.2008. 21.23.02
Profo, ne trči ko ždrebe ispred rude... Pozivaš na praćenje Sugarhilla koji je par excellence producentski, generički projekat, a hejtuješ Fiddyja i Yeezeja?!?! That's a no-no. Nisu 50 i Ye najbolji reperi ikad ali su dobri. Može da im se zameri svašta ali imaju previše dope momenata da bi bili tako paušalno otpisani, to je masivno polukoračanje...
-
Meho Krljic (gost)
| 12.04.2008. 06.21.31
Kanyeu svaka čast i svaka mu se dala, a Fiddy... ja u njegovom autputu ne nalazim išta vredno pažnje... Sugarhill Gang možda jesu take the money and run projekat, ali ipak, istorijski važan take the money and run projekat koji je udario temelje jednom muzičkom pravcu i koji je od presudnog značaja za nastanak dobre muzike koju danas volimo. Fiddy je samo kulturološki interesantan, što se mene tiče...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.