Po mnogima najveći metal sastav današnjice na devetom albumu odlazi korak dalje u komercijalizaciji prepoznatljivog stila, i nudi dugoočekivani pravi mainstreamovski metal album
Nije pogrešno tvrditi da su In Flames jedan od najpopularnijih i najuticajnijih metal bendova svih vremena. Uz At the Gates i Dark Tranquillity, oni su sredinom 90-ih definisali švedski potpravac zvani melodic death metal i doveli ga do vrhunca albumima Whoracle (1997) i Colony (1999).
Izdanje Clayman (2000) predstavlja kamen temeljac modernog evropskog metal zvuka koji su ovih godina dostojno reprezentovale grupe tipa Soilwork, Raunchy ili novije atrakcije poput Scar Symmetry i Sonic Syndicate. Još veći značaj ima album Reroute to Remain (2002), koji je s nešto prljavijim zvukom i jačim grooveom odjeknuo kao bomba u Americi. Reroute to Remain je direktno uticao na stvaranje tzv. New Wave of American Heavy Metal pokreta (NWOAHM) – hibridnog žanra koji je, oslanjajući se na “švedske” melodije, thrashersku energiju i hardcoreovske breakdownove, zaboravljeni metal na velika vrata vratio u američku gitarsku muziku.
Visokotiražni sastavi Killswitch Engage, As I Lay Dying ili Unearth, kao i višecifrena plejada “reroute” metalcore bendova, veliku zaslugu za svoje uspehe, a neki i postojanje, sasvim realno i pošteno, duguju upravo sastavu In Flames.
Posle svih ovih godina pomeranja granica, uspostavljanja novih tokova u heavy metal struji i građenja zaostavštine na kojoj će se udžbenički obrazovati generacije od Los Anđelesa do Tokija, momci iz Geteborga su stekli kultni status, iako je njihova karijera još u zenitu. To je pokazao Come Clarity (2006), koji je, posle relativnog pojednostavljivanja na prethodna dva albuma, vratio tipične IF gitarske harmonije i zarazne eksplozivne refrene, iako nije poklekao na polju daljeg usavršavanja izraza.
U tom pogledu deveti album A Sense of Purpose je još ubedljiviji manifest istrajnosti u inovativnosti. Gitarski rifinzi i harmonije dua Jesper Strömblad & Björn Gelotte, kao i bubnjarska prašenja, povremeno nas vraćaju nekoliko godina unazad, dok se ideje približavaju najvišim nivoima koje su dosad dosezali (legendarni Subterranean EP, 1994) i Clayman.
Aranžmani su po strukturi možda najpribližniji onome što se može čuti na Claymanu, pametno osmišljeni i oblikovani tako da drže pažnju čitavim tokom, a ne samo u centralnim delovima, kako je to znalo da biva u nekim ranijim pokušajima. Vokal ostaje u domenu prethodna dva izdanja, što otprilike znači da vrisak Andersa Fridéna preovlađuje, mada je eksperimentisanje s čistim vokalima dosad najizraženije (naročito u epskoj numeri The Chosen Pessimist) i najuspelije, i može da ukaže na pravac daljeg razvoja benda.
ASOP je kombinacija izuzetne melodičnosti Claymana i Colonya, savremenosti Reroute to Remaina i ponovnog samootkrivanja koje je doneo Come Clarity, sa dovoljnom dozom novih elemenata. IF su ovim albumom prikazali najkomercijalniju stranu sa stanovišta pitkosti refrena i umerenosti tempa (stvar Alias je najslikovitiji primer), što nikako ne znači da ploča oskudeva u prijatnim tremolima, harmonijskim solažama, furioznim ritmovima, akustičnim pasažima i ostalim atributima koji su ih, u krajnjoj liniji, krunisali u predvodnike novog talasa ekstremnih tonova.
The Mirror's Truth
Glavna karakteristika dela je, ipak, vanserijska hitičnost refrena koja gotovo svaku numeru pretvara u potencijalni singl. IF nemaju problem da pesme koje bi kod ogromnog broja bendova sličnog usmerenja bile udarne (kao što su Tilt ili Eraser) smeste na EP ili japansko izdanje, i u tome leži pokazatelj njihove kreativne dugovečnosti.
Nakon 18 sezona provedenih galopirajući po raznoraznim prostranstvima čvrste strane muzike, IF su napokon izdali pravi mainstreamovski metal album, iako su dosad inspirisali njihov nezanemarljiv broj. ASOP je poduhvat vredan iskrenog divljenja – osećanja koje jezgrovito opisuje čitavu njihovu karijeru.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari