Džordžijska Atina je poznata po muzici Vica Chesnutta, R.E.M.-a, Elephant Six Collectivea, Pylona, Danger Mousea. The B-52s je prvi bend koji je širom sveta proneo ime ovog grada
„Lick my belly turn to jelly
Spread me thin – I’m in!“
(Pump – The B-52s)
Verovatno nijedna druga berba u stogodišnjem vinogradu popularne muzike nije iza sebe ostavila toliko stilski raznovrsnih remek-dela kao što se to desilo 1979. godine: London Calling (The Clash), One Step Beyond (The Madness), Cut (The Slits), Risque (Chic), We Are Family (Sister Sledge), Highway To Hell (AC/DC), Entertainment! (Gang Of Four)...
Te godine se pojavio i istoimeni debitantski album petorke The B-52s iz univerzitetske Meke – džordžijske Atine. Snimljen praktično u hodu, za manje od tri nedelje i s minimalnom reklamom, s prodatih 500.000 primeraka vinila u omotu upadljivo žute boje, mnogostruko je povratio uloženi kapital producentu i izdavaču Chrisu Blackwellu (Island).
Osim što im je kuvao pasulj i rebarca, palio i gasio dugmad na uređajima za snimanje u svom velelepnom studiju, on se i nije nešto preterano znojio i trudio.
Shodno takvom pristupu, ovo (remek) delo predstavlja vernu i sirovu zvučnu kopiju novotalasnih žurki i koncerata, obogaćene sa 2,5 efekta i zvucima motorole (voki-tokija), požarne sirene i dečjeg išijas-klavirića.
Samouki gitarista Ricky Wilson rifovima inspirisanim alternativnim štimovima jazz-folk pevačice Joni Mitchell, surf hitovima i soundtrackovima iz sci-fi filmova iz 50-ih ugradio je vodeni pečat po kojem se i danas prepoznaje valuta pod imenom The B-52s (na poslednjem albumu je iz originalnog imena izostavljen apostrof).
Nakon pet uspešnih albuma, oktobra 1985. godine u 32. godini Wilson iznenada umire od side.
Duboko potrešeni neizmernim ljudskim i kreativnim gubitkom, godine duhovnog lutanja prekidaju hit albumima Cosmic Thing (1989) i Good Stuff (1992). Pojedinačno sarađuju i sa R.E.M.-om, DEVO-om, Iggyjem Popom. Sticajem nesrećnih okolnosti Keith Strickland prelazi s bubnjeva na gitaru. Donekle uspeva da održi reputaciju i karakterističan zvuk benda, za koji u nekim intervjuima tvrdi da je bio njegova originalna zamisao.
Posle 16 godina izdavačke pauze, traženja sponzora, solo projekata, sporadičnih ali dobro plaćenih tezgi, izlazi Funplex.
Veseli veterani nas lascivnim/višeznačnim tekstovima pozivaju da ponovo uskočimo u njihov kokpit. Od New Ordera, The Happy Mondaysa i Dovesa su posudili producenta Stevea Osbournea, a uspomene na dobra stara vremena se najbolje evociraju uz pomalo istrošen, ali i prepoznatljivo komičan glas Eminemovog duhovnog čukundede Freda Schneidera (56).
Iako u zahvalnici niko ne pominje Adobe Photoshop, na fotografiji s omota sva četiri preostala originalna člana izgledaju dobro za svoje godine. I pored prilično opakih hitova, a pre svih to su zarazna Juliet of the Spirits i naslovna Funkplex („Faster Pussycat thrill thrill“ - remiksovali na EP-ju brazilski fanovi CSS), oseti se težnja da se pored mainstream („fun-pleksne“) ispali i poneki plotun underground („kom-pleksne“) municije, namenjeni pre svega fanovima koji su sazrevali uz muziku s Mesopotamie i Whammy!-ja.
Danas je postalo praktično nemoguće u isto vreme biti i aktuelan i relevantan i megapopularan. Pogotovo ako se pesme komponuju i snimaju u periodu dugom pet godina („We’ve got five years, my brain hurts a lot“, David Bowie). Opšti utisak je: ni vruće (pivo), ni hladno (supa).
Za furiozni tempo u kom je nastao paranoidno-psihodelično-vikipedični Wild Planet (1980) tvorcima Funplexa očigledno nedostaju mladalačka nevinost i gipkost koja odlikuje dobre golmane, ali...
...nema razloga za strah od penala. Predstojeća turneja biće profitabilna zahvaljujući prodaji suvenira i kokica.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
LVcipela (gost)
| 03.04.2008. 12.59.10
"Danas je postalo praktično nemoguće u isto vreme biti i aktuelan i relevantan i megapopularan."
ma nemoj
-
@VIopanak (gost)
| 03.04.2008. 13.40.01
"megauspesan"
ne misli se na one sto dobijaju promo materijal 6 meseci pre izlaska albuma i skidaju 25 albuma dnevno sa interneta, nego na prosecnog coveka koji godisnje kupi 2-3 albuma na CDu.
-
Jay-Z (gost)
| 03.04.2008. 14.22.33
ovo je vise biografski clanak nego kritika novog albniuma.
copy and paste kad se moze
-
Ras (gost)
| 03.04.2008. 14.24.23
Duhovito.
Dario, najbolji tvoj tekst do sada.
-
Velja (gost)
| 03.04.2008. 15.46.08
koliko godina ima decak koji je ovo napisao?
-
Profa (gost)
| 03.04.2008. 15.59.24
Solidan povratak omiljenih cirkuzanata..... Ali.........Pravi bingo je CDS sa remiksima singla Funplex (CSS, Peaches).
-
@Velja (gost)
| 03.04.2008. 16.11.49
pre dva dana me mama odbila od sise
-
Velja (gost)
| 03.04.2008. 18.12.08
to se vidi jer sumnjam da posedujes pominjani "zuti" vinil!
p.s. slobodno ostavi svoj mail
-
Nikola (gost)
| 03.04.2008. 20.52.57
Cemu ovako na momente otrovna recenzija? Album je odlican - ocena 7,5!
-
Ivan (gost)
| 04.04.2008. 11.03.24
"Iako u zahvalnici niko ne pominje Adobe Photoshop, na fotografiji s omota sva četiri preostala originalna člana izgledaju dobro za svoje godine."
Ovo mi je super, bravo! Isto sam pomislio čim sam vidio cover.
Inače solidan albumčić, nedosadno uglavnom.
-
Mary (gost)
| 05.04.2008. 11.35.29
Mojo mu dade jednu zvezdicu :/
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.