Dvanaest godina od albuma Roots, braća koja su činila okosnicu brazilske metal atrakcije Sepultura su ponovo zajedno. Da li je Cavalera Conspiracy svež i osoben projekat, nezvaničan reunuion jednog od najvećih teškogitarskih bendova svih vremena, ili je reć o pokušaju oživljavanja stare slave upotrebom nostalgije fanova?
Igrati važnu ulogu u jednom značajnom bendu, a zatim izaći i napraviti drugi koji će biti podjednako dobar/uspešan, nije nepoznata pojava na metal sceni. Dave Mustaine je izleteo iz Metallice i napravio Megadeth, Rob Flynn je napustio Vio-lence da bi formirao Machine Head, Michael Amott je otišao iz Carcassa da bi stvorio Arch Enemy.
Max Cavalera se, međutim, ne može pohvaliti sličnim rezultatima. Njegov odlazak iz Sepulture samo je dodatno uzdrmao već donekle ukaljanu karijeru kultne metal trupe, a produkt koji je pod njegovim patronatom nedugo zatim nastao i koji se pod imenom Soulfly i danas koprca na mapi trendovske gitarske muzike u najmanju je ruku beznačajna tvorevina u metalskoj Dvorani slavnih.
Da je Max odavno izgubio kompas, i od „trendsettera“ postao „trendfollower“, pokazala su skoro sva izdanja nakon Soulflyevog debija, na kojima se može čuti malo toga što već hiljadu puta pre toga nisu već odsvirali upravo klinci koji su odrastali na Sepulturi.
S druge strane, njegov brat Igor (koji danas sebe voli da potpisuje sa dva ”g”), nekada nadaleko cenjeni mitraljezac iz Belo Horizontea, čitavu deceniju se prilagođavao u okviru Sepulturine tranzicije u HC sastav. U njoj je najviše trpeo njegov prepoznatljivi stil i nije ni čudo što mu je juna 2006. godine fitilj i definitivno izgoreo, kada je jednim jasnim “zbogom” proizveo basistu Paola Juniora u jedinog preostalog originalnog člana legendi.
Zbog svega toga nije bilo jednostavno predvideti kako će zvučati ujedinjenje porodice i da li će u njemu presudnu ulogu imati Igorovi afiniteti ka starom stilu ili Maxova, često nespretna avanturisanja po jednostavno nespojivim muzičkim prostranstvima. Odgovor je negde između, i to nije baš toliko loše koliko možda zvuči kad se zamisli.
Inflikted jeste bolji od većine Soulflyevih albuma i drugačiji (kao i smisleniji) od Sepulture sa Derrickom Greenom na vokalu. Sa preterano naglašenom produkcijom i po kojim rifom iz starih dana, pa čak i iz ere Nailbomba, album može da zavede mlađu populaciju i na kvarno izmami nostalgični uzdah kod matoraca. Međutim, iako se u svakoj pesmi oseća želja da se svetu stavi do znanja iz kog su miljea braća potekla, nijedna od njih ni približno ne oslikava kreativnost i energiju kojom su Cavalere zračili pre 20-ak godina.
Strvar je sasvim jasna: ko je očekivao novi Chaos A.D. ili, šokantno, Beneath the Remains neće baš biti presrećan; ko je zlurado priželjkivao još jedan Maxov posrtaj u moru distorzirane „world muzike“ neće moći da trlja ruke. Najveći plus je povratak pravom metalskom sklopu (brze figure+tipične solaže), najveći minus je nedostatak pravog hita i inventivnijih rifova.
Igorova zasluga je više u držanju Maxa dalje od raznih Marševa na Drinu, Eyesburna i ostale “egzotike“, nego u samoj svirci, jer je ona na alarmantno prosečnom nivou za nekog ko je obeležio čitavu epohu u ekstremnom zvuku. Još veća šteta je što je učinak Joea Duplantiera (frontmen moćne francuske progressive death metal kompanije Gojira) na basu prilično skroman.
Na trenutke previše naivni tekstovi pojačavaju utisak bledunjavosti.
Oni pokazuju da je Max u prethodnom periodu postao filmofil, rešen da odgleda neke klasike, poput Apokalipse danas, dok naslovna numera govori o putovanju braće u Indoneziju 1992. godine, kada su prisustvovali ludom ritualu u kome su pirsovanjem, vatrama i ko zna još čime tamošnji domoroci nanosili sebi neverovatan bol.
Najpozitivnije u celoj priči je što su Cavalera Conspiracy potvrđeni kao jedni od headlinera predstojećeg Castle Festa u Smederevu. Ovaj nastup neki predstavljaju kao nezvanični reunion Sepulture, ali kakva god da je semantika, ushićenje kad se čuju Arise, Troops of Doom ili Inner Self je gotovo zagarantovano.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari