Trouble in Dreams

Dan Bejar radi kao pčela. Destroyer’s Rubies se pojavio pre dve godine, a od tada se Bejar oglasio sa New Pornographersima (veoma dobrim albumom Challengers), zatim sa Swan Lakeom, gde je sarađivao sa Spencerom Krugom (Wolf Parade, Sunset Rubdown) i Careyem Mercerom (Frog Eyes), a najskorije i s bendom Hello, Blue Roses, u kom mu društvo pravi devojka Sydney Vermont. No, za njega su sve to sporedne stvari spram Destroyera, sa kojim već punih 12 godina istražuje najrazličitije kutke pop muzike.

U neku ruku Trouble in Dreams je svojevrstan Destroyerov best-of. Mnogi su odsustvo klasičnog rock izražavanja i stavljanje u prvi plan MIDI-jem uokvirene jezičke domišljatosti – i inače Bejarovog trademarka – na Your Bluesu (’04) dočekali na nož. Destroyer’s Rubies zato je delovao kao pravi melem, budući da je vratio prepoznatljivi šmek gitarske noise psihodelije koji je dominirao albumom This Night (2002), a koji se, u sprezi s perverzno epskim glam rockom, u straightforward formi osećao i na izdanju Streethawk: A Seduction (’01). Kao najprijemčivija u dotadašnjoj karijeri, ploča je zadovoljila starešine etikete Merge, koji su očekivali da već This Night donese toliki uspeh.

TID nastavlja u tom pravcu – iako nije pitak i direktan kao prethodnik – i u pojedinim deonicama pokazuje samopouzdanje na dosad neviđenom nivou. Osmominutna Shooting Rockets je apsolutna kruna, raskošni ep koji prikazuje Bejara u najubedljivijoj autorskoj formi, sa ambicijom koja je redefinisala već ustaljene visoke norme.

Zato su Foam Hand, Introducing Angels ili Dark Leaves from a Thread tu da, žargonski rečeno, spuste loptu i podsete na Danovu veštinu da pametnim komponovanjem i pronicljivim tekstom i najkraću formu učini Album je u isto vreme i hronološki zapis Destroyerove karijere, i dokaz Kanađaninove muzičke raznovrsnosti i spretnosti. Bilo da su jednostavne i pristupačne ili stilski nekonvencionalne, pesme odišu upečatljivom prefinjenom estetikom.

Veoma je teško precizno odrediti preovlađujući senzibilitet utkan u Destroyerovo osmo delo. Primetno je da se Bejar najsigurnije oseća na ovako neodređenom tematskom terenu, i to je razlog koji novi Destroyer, suprotno njegovoj pažljivo sklapanoj tonskoj muskulaturi, čini tekstualnim Gordijevim čvorom. Povezanost s fatalnim ženama iz prošlosti, debata o smislu današnje umetnosti i načinu na koji je poimaju nabeđeni elitisti i uticaj seksa na uspeh samo su neke od tema koje kriju beskrajno veliki broj metafora i pružaju mogućnost mnogim elokventnim muzičkim kritičarima da ispišu još jedan magistarski esej na temu "Dan Bejar i šta je hteo reći" i naprave lavirint unutar lavirinta.

Da li ćete Trouble In Dreams posmatrati kao verbalni poligon ili prosto kao odličnu glamuroznu postbouvijevsku pop ploču je na vama, ali činjenica je da je jedan od prvaka vankuverske indie scene, kao i prethodnog puta, ubedljivo trijumfovao na oba polja.

Audio:

• Foam Hands

Video:

• Destroyer - Foam Hands (Sled Island Fest 2007)