Kada vidite naslov osmog albuma Lannyja Kravitza i zaustavite se na reči “revolution”, prva pomisao je da se posle niza neuspešnih izdanja nazire njegov veliki povratak
U neku ruku ovaj album to i jeste, samo ako eliminišemo pomenutu reč, jer se posle skoro 20 godina od izdavanja debija Let Love Rule (1989) Lenny zapravo vraća ljubavi kao glavnoj pokretačkoj energiji. I to bez seksa, ako mu je verovati na reč.
Lenny Kravitz nikada nije važio za previše originalnog izvođača, i uvek je više predstavljao odličan komercijalni spoj Princea, Hendrixa i Jimmyja Pagea, pomoću koga je vrhunac doživeo veoma rano, još sa trećim albumom Are You Gonna Go My Way? (1993). Da mu karijera nije bila ispisana samo rokenrol klišeima, delimično je opovrglo elektronsko eksperimentisanje na albumu 5 (1998), ali Lenny je uvek ostao simbol retro izraza i multitalentovanog muzičara.
Ako poredimo s periodom prvog albuma kada je bio u ljubavi sa Lisom Bonet, ili drugog kada mu je muza bila Vanessa Paradis, za jednog apstinenta Lenny zvuči dovoljno živahno, ali nedovoljno inspirisano. Tzv. povratak formi je onaj mač sa dve oštrice zbog koga je Kravitz ponovo na stanici s koje je krenuo, ali gde je zaboravio da svoje dugogodišnje iskustvo spakuje u kofere i raspakuje zajedno sa instrumentima u studiju.
Novi album je tako prepun dosta plitkih floskula o ratu u Iraku (aluzija u pesmi Back In Vietnam), njegovoj potrazi za ženom iz “poštene kuće” u Will You Marry Me, ili u patetičnom obraćanju svom preminulom ocu A Long And Sad Goodbye. U muzičkom smislu, situacija je još prepoznatljivija.
Kada čujete prve klavirske taktove Good Morning, očekujete glas Johna Lennona, na Love Love Love vokal Anthonyja Kiedisa, dok biste uz seksi taktove Dancin’ Till Dawn možda radije čuli Micka Jaggera. A neke druge pesme kao Love Revolution i Bring It On dobro se uklapaju u povratak Led Zeppelina na muzičku scenu.
To ne znači da je It Is Time for a Love Revolution u potpunosti retro album, ali je i dalje samo sklop pristojnih rokenrol pesama za koje imate osećaj da ste ih već negde čuli, i to ne u njegovom izvođenju. Ako je ovo muzička podloga za novu ljubavnu revoluciju, vredi se setiti da je on nekada napisao Justify My Love za Madonnu ili sa Slashom uradio Always On The Run, pa da bude jasno da njegova apstinencija može potrajati duže nego što je mislio.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nesha (gost)
| 17.03.2008. 22.18.52
Budimo precizni do kraja - "Justify My Love" su potpisali on i I.Chavez, poznata delu javnosti i kao bivsa supruga Davida Sylviana, od njenih tantijema je finansirao skoro 2 cela albuma.
Leni Kravić je sasvim ok, svakako više od 4-ke.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.