Tokom skoro dve decenije karijere avangardni čikaški saksofonista Ken Vandermark je snimao albume i nastupao uživo sa čak 39 različitih postava, šetajući pri tome kroz raznovrstan dijapazon žanrova – od postbopa i free jazza do funka i noise rocka. Među desetak još aktivnih bendova, Vandermark 5 najuverljivije oslikava izvanrednu širinu njegovih interesovanja
Kada govorimo o eklekticizmu na savremenoj jazz sceni i koketiranju s modernim pop i rock zvukom, teško se može reći da je reč o novotariji. Ako je tokom 90-ih i bilo kontroverzno snimati obrade Radioheada, Bjork ili Nirvane, danas je takva tendencija bezmalo postala stvar mode i prestiža.
Ken Vandermark je svoju ljubav prema gitarskoj muzici oduvek iskazivao na drugačiji način. Za razliku od brojnih jazz kolega, on ne pokazuje preterano zanimanje za rockerski mainstream, već ističe ljubav prema američkom punku 80-ih, a Stevea Albinija apostrofira kao jednog od svojih omiljenih muzičara.
Vandermark nije sklon obradama pesama svojih gitarskih heroja. Ti uticaji su u njegovoj muzici uglavnom protkani veoma suptilno. Reč je o muzičaru koji svoj kompleksan izraz gradi na čvrstim temeljima postbop i free jazz tradicije.
Vandermark 5 postoji od 1996. godine, i do danas je pretrpeo nekoliko personalnih promena. Aktuelnu postavu, koja je na okupu od prethodnog albuma Discontinuous line (2006), pored Kena Vandermarka čine saksofonista Dave Rempis, čelista Fred Lonberg-Holm, kontrabasista Kent Kessler i bubnjar Tim Daisy.
Album Beat Reader sastoji se od osam Vandermarkovih originala, u kojima on iskazuje raskošan kompozitorski talenat. Sve kompozicije su veoma kompleksne, ne kraće od šest-sedam minuta, pune ritmičkih i melodijskih puteljaka koji se prepliću i tvore čudesan muzički lavirint.
I dok je Ken Vandermark veću pažnju na albumu posvetio kompoziciji nego svojim – nesumnjivo dobrim – solima, muzičar koji briljira na ovom albumu je čelista Fred Lonberg-Holm. Njegov instrument reži, skiči i cvili, ponekad zvuči melodično i sentimentalno, a znatno češće bučno, besno i neobuzdano poput noise gitare. Rempisova reska, oštra sola na saksofonu dobro se dopunjuju sa zvukom violončela, dok su Kessler i Daisy mahom zaduženi za sprovođenje u delo Vandermarkovih složenih aranžerskih zamisli.
Među uglavnom ujednačenim kompozicijama, treba istaći uvodnu numeru Friction, koja počinje lirskom melodijom i dramatičnim ritmom violončela, zahuktava se uz besna baperska sola i zaokreće ka rock melodiji; zatim New acrylic, u kojoj Lonberg-Holm puca iz svih oružja i bukom svog instrumenta zasenjuje ostatak benda; lagana Further from the truth predstavlja prijatan predah nakon svirke koja na momente predstavlja znatan napor za slušaočeve moždane vijuge.
Ken Vandermark se albumom Beat Reader predstavlja kao ambiciozan autor koji bez problema izlazi na kraj sa visoko postavljenim standardima. On uspeva da od naizgled suprotstavljenih muzičkih ideja izgradi skladnu celinu, donoseći jazzu oštricu nezavisnog rocka, a rocku kompleksnost najambicioznijih jazz ostvarenja.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari