The Portrait Is Finished and I Have Failed to Capture Your Beauty...

Iako očigledno nema ambiciju da pojednostavi muziku svoje grupe Destroyer i učini je komunikativnijom, kanadski pop mistik Daniel Bejar je već nekoliko puta pokazao kako inače ume da se obuzda (naročito na albumima supergrupe New Pornographers). Projekat Hello, Blue Roses bio je još jedna prilika da se Bejar opusti i fokusira, utoliko zgodnija što na debiju The Portrait is Finished and I Have Failed to Capture Your Beauty... nije napisao nijednu pesmu.

Autor muzike i stihova je Sydney Vermont, Bejarova devojka i članica grupe Bonaparte, dok se Daniel ograničio na uloge aranžera, svirača i pevača.

Kroz Sydneyjine pesme se provlači pastoralno-renesansni ugođaj, koji Danijelovo pripevavanje često pojačava, ali on je ipak previše diskretan da bi album zvučao kao naporno anahroni folk statement. U prvi plan ipak izbija autorkin punokrvni osećaj za pop pesmu koji Bejarovi doprinosi istovremeno oneobičavaju i približavaju modernom slušaocu.

Želi li ovaj par da menja svet? Prvenstveno, reklo bi se, želi da ga razume i u njemu učestvuje. Sa dovoljno vere u sebe i jedno u drugo, njih dvoje se ne stide sopstvenih utisaka. On nenametljivo obogaćuje njene kompozicije, ona obuzdava njegov oreol ukletog pesnika; hedonizam im je, izgleda, zajednički, a weltschmerzi kompatibilni.

Teško je, zapravo, a valjda i nepotrebno, slušati ovaj album kao bilo šta drugo do zajedničko delo dvoje ljubavnika. Veza njihovih intelekta i senzibiliteta gotovo je opipljiva, naročito u slaganju glasova u začudnim a ugodnim eteričnim deonicama.

Ali The Portrait... nije hermetično, privatno ostvarenje. Melodije su kompaktne i prijemčive, a značenje stihova uglavnom razgovetno. Čak i figurice poput „Your skeleton aim is to find a piece of shade“ (Skeleton Aim) u ovim pesmama deluju komunikativno.

Hrabra jednostavnost poruka kulminira u završnoj Hymn, obradi pesme Kevina Ayersa (ex-Soft Machine):

„You try to change the world, but change has to come from ourselves (...) Everybody wants to be free, but before this can be you gotta learn, learn how to see just from what it is that you want to be free“.

Mesto „radnje“ kao da je, gotovo uvek, kulturna, sofisticirana, prijatnim umorom obuzeta Evropa – onakva kakvu su, verovatno, dvoje umetnički nastrojenih i intelektualno potkovanih Kanađana na kreativnom izletu u Španiji u stanju da sagledaju bolje nego oni koji su tamo rođeni.

Lako ih je zamisliti zajedno za 30-ak godina, gotovo iste kao danas: zaslepljujuće prepodne u nekom patiniranom evropskom gradu pored mora; on je ponovo raščupan i lagano mamuran; ona vedra i graciozna kao uvek, sa blago ekscentričnim nakitom, nastoji da joj se papirići sa stihovima ne razlete po još jednom sveže renoviranim filigranskim pločnicima.

Audio:

• Shadow Falls

Video:

• Hello, Blue Roses playing Shadow Falls