(Ipecac)
Treće izdanje njujorškog benda Dub Trio, kome pomaže bivši lider Faith No Morea Mike Patton, vrlo bi lako mogao da bude album sezone što se crossovera tiče
Diskografska kuća Ipecac, koju vodi Mike Patton, profilisana je taman koliko treba – nema puno izdanja godišnje, bendovi su dovoljno stilski različiti, a opet, svi dele sličnu ideologiju i energiju. Nakon devet godina rada, Ipecac ima svoje fanove koji naslepo naručuju sva nova izdanja, bez bojazni da će biti razočarani.
Dub Trio nije izuzetak. Trio iz Njujorka čine gitarista D.P. Holmes, basista Stuart Brooks i Joe Tomino na bubnju, a pre okupljanja su nastupali uglavnom kao session muzičari u drugim bendovima – The Fugees, Bo Bice, G-Unit, Tony Yayo, Mobb Deep, Mos Def itd. Mike Patton je zajedno sa Dub Triom snimio pesmu We're Not Alone, koja je bila ubedljivo najbolje gostovanje na njegovom albumu Peeping Tom (2006). To je ujedno i pesma koja je pokazala kako bi neprežaljeni Faith No More otprilike zvučao da je nekim čudom uspeo da istraje do novog milenijuma.
Another Sound Is Dying je treći album Dub Tria (2004. bend je objavio debi Exploring The Dangers Of, a New Heavy je izašao 2006), i definitivno je najzreliji. Bend neverovatnom lakoćom meša nekoliko žanrova. Bay vs. Leonard opravdava termin dub iz naziva benda jakim (povremenim) reverbima na dobošu, kao i triolskim delay efektom, što na dobošu, što na gitari. Who Wants To Die je puna „Slayer rifova“, energije Bad Brainsa i duboznih bas linija, da bi se na Mortar Dub osetio zaslužno veliki uticaj King Tubbyja.
Uvodnu Not For Nothing završava sabbathovski/Electric Wizard rif, a u Jog On se čuje očigledan uticaj Davea Lombarda (što ne čudi, imajući u vidu da je bubnjar Slayera takođe regularni član Pattonovog benda Fântomas).
Njujorški trio dosta koketira s noiseom – Funishment na trenutke može da podseti na Merzbow u režiji Sonic Youtha. Takođe, Dub Trio ima dovoljno akorada u svojim džepovima da zadovolji i ljubitelje mirnijih rock podžanrova – postrockerska Felicitacion i indierockerska Respite veoma podsećaju na atmosferu koju proizvode Red Sparowes i Grails.
Odavno se nije pojavio album koji je tako nepretenciozan, a tako kreativno raznovrstan. Jedini detalj koji može da pokvari utisak je dominantno instrumentalni karakter, tj. potpuno odsustvo vokala. Mike Patton gostuje u numeri No Flag, i upravo je ova pesma pokazatelj koliko bi Dub Trio savršeno funkcionisao s finalnom vokalnom prevlakom.
No, uzimajući u obzir da Mike Patton nikad ne sedi u istom studiju duže od pet minuta, verovatno je da će Njujorčani biti osuđeni samo na gostovanja. Što je zasad sasvim dovoljno – No Flag neodoljivo podseća na najbolji Pattonov rad u poslednjih nekoliko godina, album obrada filmskih tema The Director's Cut (2001).
Jedini problem koji Dub Trio može imati je publika – ASID će na momente možda biti suviše metalski za indierockere (ili suviše indie za metalce, mada je to ređi slučaj poslednjih nekoliko godina), a suviše punkoidan za fanove dub muzike, ali stoji da bi ovo mogao biti album sezone što se crossovera tiče. ASID je album koji svakim novim slušanjem deluje još ubedljivije i koji nagrađuje svu pažnju koju mu posvetite.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari