Sumrak na Balkanu

Do You know who Vuk Karadžić is?
Yes, he is a war criminal.

Nekako deluje da se na Balkanu oduvek vodila borba između stripa i umetnosti. Realno, malo akademika bi bilo spremno da ustane na godišnjem zasedanju SANU i ponosno kaže: “Drugovi, od danas strip vise nije kič. Štaviše, postao je umetnost!”. Uvreženo je mišljenje kako je strip medij za decu, kako su priče šablonske i naivne, a crteži amaterski i kičasti.

Probojem svetske produkcije iz poslednjih dvadeset i kusur godina na ove prostore, posle decenijske pauze, ljudi su uvideli da taj crtež ipak nije toliko loš i da prilično mami svojim bojama, varijacijama, kadriranjem i specifičnim stilom naracije. Dobro, priznaće neko, ima tu lepih crteža i ilustracija, ali priče su petparačke, nerealne, superherojske, glupave, zanimljive samo Francuzima i Amerikancima i njihovom životnom stilu, svetlosnim godinama daleko od našeg.

S namerom da dokaže prosečnom Balkancu da strip takođe može biti sredstvo izražavanja domaćih autora koji imaju šta da kažu na temu života na ovim prostorima, autor koncepta i priređivač Vladimir Palibrk objavio je strip antologiju pod nazivom Balkan Twilight, u izdanju Kulturnog centra Pančeva.

Podnaslov knjige je Kreativni okršaj između stripa i književnosti, i kombinuje rad alternativnih strip crtača sa scenarijima koja su napisali domaći i strani pisci (i to oni pravi, književni), uz pomoć pesnika, muzičara, putnika, sanjara i zapisivača. Na broju su 23 priče, naglašeno različite po crtežu, fabuli i pripovedačkom tonu.

Teme variraju od preljube, nasilja u braku i usamljenosti (oku neodoljiva i emotivno snažna 1953. Miodraga Đorića u crtežu Nine Bunjevac vraća nas pola veka u prošlost da nam pokaže nezdrav, bolan odnos muža i žene), preko politike (H.R.A.M. makedonskih autora Aleksandra Stankovskog i Gorana Dačeva o uzgajivaču nojeva i njegovom odnosu s njima kroz lekciju o totalitarističkoj vladavini), mržnje i tranzicije, do neprilagođenog života u inostranstvu, domaćeg folklora i dobre stare depresije. Sve balkanske teme.

Prostor dopušta da se osvrnemo samo na najupečatljivije radove. Recimo, La Strada Aleksandra Zografa pruža lični doživljaj pesme On kultne grupe iz naslova, koja ga je, kako priznaje, oduševila te 1980. godine. U poslednjem kadru se, međutim, pojavljuje La Stradin Slobodan Tišma lično i ruši sve autorove iluzije.

Danilo Milošev Wostok se pozabavio prepevom pesme Hromi Vuk Vaska Pope na engleski, uz prigodne ilustracije kroz koje se prepoznaje ujednačen autorov stil, ovaj put obogaćen mračnim, vampirskim pričama iz našeg folklora. Bilo bi zanimljivo videti ovaj rad u čitankama za osnovnu školu.

Neizbežne su i priče o ratu, ali ne u klasičnom pravolinijskom smeru koji bi se očekivao od ratnog stripa, već više kao o ratu-kao-pozadini za stvarnog, živog glavnog junaka. Takav je My Stay in Bosnia, priča o netrpeljivosti jednog naroda prema drugom, data kroz život Alise u zemlji Srba, Hrvata i Bosanaca.

Autentični pečat zbirci daju i grafičke verzije pesama benda ElektroLasta, koje nas podsećaju koliko je nekad strip bio bitan deo domaćeg rokenrola.

Vizuelni stilovi variraju isto koliko i teme, pa tako ima svega – od foto-stripa i realističnog, do visokostilizovanog i nadrealnog crteža. Raznolikost je svakako drugo ime ove antologije. Vredi izdvojiti neodoljivi retro-dodir Nine Bunjevac i grafizam Gorana Dačeva, koji izgleda kao delo Roberta Kramba rođenog na Balkanu.

Na kraju ostaje činjenica da sumrak života na Balkanu pretočen u stripove unosi zrake sunca kroz musave prozore realnosti, a pošto sumora sigurno neće nedostajati u doglednoj budućnosti, postoje svi uslovi da ovaj projekat evoluira u godišnju antologiju, možda i u čitavu novu ediciju. U svakom slučaju, od Balkan Twilighta nema boljeg poklona za kraj još jedne sumorne i početak – nadamo se bolje – godine.

Povezani članci:

Srpska strip scena poslednje decenije:

• Šta je dečak bez stripova?
• Visoke potpetice, hitlerovski brčići i (ju!) strip