Debi zagrebačkog dua Gatuzo se u nekoliko godišnjih izbora u Hrvatskoj našao među 10 najboljih albuma 2007. Izdavač ga reklamira kao “jednu od najžešćih hrvatskih rock ploča unazad deset godina”
Pozicija rock benda koji bi ubedljivo i jednostavno, ne pribegavajući simbolici, pevao o stvarima koje nas okružuju i pritom računao na veći odziv publike, već dugo je upražnjena na domaćim prostorima. Ako se uzme u obzir da je samo osvajanje “svakodnevice” teklo sporo, pomenuta situacija ne predstavlja iznenađenje.
Žene, telo, ulica, novac… te arhetipske slike ranog bluesa i rocka su se relativno kasno, tek sredinom 70-ih (sa prvim albumima odavno prokazane Riblje Čorbe, potom sa pojavom Azre i Filma), ustalile u ovdašnjem rock vokabularu. Sa druge strane, od bendova koji su negovali beskompromisni rock izraz (bez koketiranja sa estradom), jedino su Partibrejkers stigli do cilja, ostvarivši potvrdu kvaliteta i u tiražima.
Zagrebački duo Gatuzo, koji čine Damir Trkulja Šiljo (gitara, glas) i Goran Martinjak Džekica (bubnjevi, gitara), na prvencu Noge/Ruke/Glave se predstavlja ne samo kao nastavljač tradicije “pravovernih” (jedini gosti na albumu su članovi grupe Majke, gitarista Zoran Čalić-Zoki i usnoharmonikaš Igor Djeke-Iggy), već pokušava da odgovori upravo na izazov zvani “gitarski mainstream danas”. Tačnije, motiv velegradskog sivila Gatuzo kapitalizuje zvukom koji bi privukao i širu publiku. U par momenata na ovom albumu, Šiljo i Džekica su kompozitorski i svirački deo obavili više nego korektno.
U pesmi Prljave ruke Gatuzo je pogodio u centar: pravo pitanje (“Zašto ti uzimaš kad znaš da novac ne trebaš?”) je potcrtano oštrim udarcima u bubanj. U 2:1 se prikazuje svet mračnih gradskih ćoškova, opasnih dečaka i tuča. Guru majstor daje efektnu dijagnozu svakodnevice u kojoj se sa perverznim uživanjem baškarimo na ivici propasti (“Bojim se, bojim se velikog poraza, jer taj čovjek meni tako smešno izgleda i cijeli svijet njega pozdravlja”).
Na N/R/G je izbrisana linija koja deli sirovost i agresivnost s jedne, i prijemčivost s druge strane. To samo po sebi nije loše. Međutim, neretko se čini da je zato ravnoteža narušena na uštrb onog najboljeg u žanru. Tako se, na primer, sve vreme oseća da su gitare zauzdane u odnosu na to kako bend zvuči uživo. Drugim rečima, bespotrebno se (naročito ako se uzme u obzir koliko sirovo zvuče popularni gitarski bendovi poput The White Stripes) vodilo računa o radio friendly ugođaju.
N/R/G poseduje nekoliko ubedljivih rock pesama i efektnih rifova po kojima se izdvaja iz oskudne prošlogodišnje gitarske ponude. I pored preterane opreznosti koja kvari utisak, ne treba sumnjati u visoke domete zagrebačkog dua. S obzirom na to da je slušalac ovde već odavno zaboravio kako zapravo zvuči dobar mainstream album, N/R/G budi nadu da se na tako nešto neće još dugo čekati.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.