Let’s Stay Friends

Moj omiljeni hobi je kopanje po policama s polovnim diskovima u malim zamračenim muzičkim prodavnicama. Skoro uvek kada krenem u taj lov, naletim na neki album za koji nikad nisam čuo, ali čiji omot me sludi do te mere da nisam u stanju da ga vratim na policu. 

Tako sam kupio nekolicinu jako dobrih albuma, i gomilu loših. Drugi album bruklinskih art-punkera Les Savy Fav The Cat & The Cobra, sa omotom koji prikazuje mačku i zmiju u lebdećem smrtonosnom plesu spada u onu prvu grupu. Pametan, igličast i nadasve glasan (samizdat) album na trenutak je učinio da osećam kao da i moja generacija ima svoj SST Records.  

Let’s Stay Friends, četvrto dugosvirajuće izdanje Les Savy Fava, dolazi u nekim drugim vremenima. Prkos – da li je to sve što sada imamo? Da li su nas zaista konačno pretvorili u izvore nafte i zlatna brda? Da li su nas ugojili samo da bi nas progutali? Da li su nas ukrali samo da bi nas drugima iznajmili? 

Pots & Pans, autobiografska posveta istrajnosti u srednjem tempu i kredo Les Savy Fava pojačan do daske, započinje odgovorom: „Well, this is where it stops / This is where it ends / Let’s tear this whole place down and build it up again“. Do kraja albuma Les Savy Fav upravo to i radi – ruši i gradi. 

The Equestrian vratolomno jaše na režećem vokalu Tima Harringtona i mahnitim bubnjevima Harrissona Haynesa. Ali, već u sledećoj numeri, The Year Before The Year 2000, ekstremna HC estetika (što-brže-i-što-glasnije) ustupa mesto melodičnom pozivu na ples u pijanoj obamrlosti. Funky ritam i stalaktitne gitare u narednoj pesmi Patty Lee vraćaju u fokus uticaj sastava poput Orange Juice i Josef K, a dub detalji u maniru PiL-a i Rutsa pomažu da pesma odzvanja u ušima dugo pošto je gotova. 

Tekstualna direktnost iz The Year Before The Year 2000 zamenjena je fantazmagoričnom vinjetom koja kao da prati fabulu filma Od sumraka do svitanja i kulminira jednostavnim shvatanjem da „shit was cool back before Babylon“.

Raging In The Plague Age je po intenzitetu tik iza The Equestrian. Ona nudi znatno pesimističniji komentar na temu apokalipse, već pomenute u The Year Before The Year 2000.  Slugs In The Shrubs nastavlja da melje, donoseći prateće pokliče Tokoa Yasudaea iz benda Enon, i vesti s krvavih ulica kojima šetaju naoružani srednjoškolci.  

Klavirom i glasom gošće Eleanor Friedberger (The Fiery Furnaces) protkana Comes & Goes mogla bi biti opisana kao „twee“ ispovest o vezi koja iščezava u blatu zebnje i apatije, samo da nema potmule gitarske grmljavine u pozadini. Na samom kraju, intimni ton se povlači pred receptima protiv korporacijske pohlepe i konzumentskog društva – Scotchgard The Credit Card i The Lowest Bitter.

Najdalja granica koju Let’s Stay Friends probija je ona koju je sama grupa postavila prethodnim albumima. Furiozna zabavnost kojom Les Savy Fav to postiže čini ovaj album trijumfom sadržaja nad formom i njihovim najboljim izdanjem dosad. Kvalitet ovog albuma ogleda se i u ujednačenosti numera – konačan izbor singlova sa Let’s Stay Friends verovatno je pre bio odraz ličnog senzibiliteta članova nego „objektivne“ procene. 

Konačno, snaga albuma ogleda se u tome što pokreće slušaoca u duhu tradicije kojoj Les Savy Fav pripada. „The world may seem cruel“ i „the worldly may hate us“ (What Would Wolves Do?), ali Let’s Stay Friends nam ne dozvoljava da postanemo ogorčeni ili uljuljkani, i konstantno nas podseća na ličnu odgovornost i slobodu izbora.

Audio:

• The Equestrian
• What Would Wolves Do?
• Patty Lee

Video:

• Brace Yourself
• Patty Lee