Good Bad Not Evil + Los Valientes Del Mundo Nuevo

„I feel unhappy
I feel so sad
I lost the best friend
That I ever had “
(Changes - Black Sabbath Vol. 4.)

Dragi Deda Mraze, moja najveća želja u novoj godini je da odem na koncert Black Lipsa...

Nekoliko puta sam to čak i sanjao. Evo šta sam sve doživeo u jednom od tih snova:

Posipao sam se pivom s opičenim Špancem, štrkljastim pevačem i usnim harmonikašem predgrupe Los Fregaplatos („perači suđa“). Popravljao sam mikrofon, nameštao zvučnike, vraćao ih s poda na binu. Kad sam hteo da uslikam kako jedan od gitarista mokri sebi u usta, ispale su mi baterije iz fotoaparata... nisam uspeo da ih pronađem. Paparazzo. Ko zna, da se bavim tim poslom, možda bi Lady D i danas bila živa... Tu sam se probudio.

„Momci, obećao sam vam da ćemo svirati u Meksiku... ...I' ve got 30$“, govori basista Jared Swilley kolegama iz benda pre nego što krene Boomerang, snimak druge pesme s koncerta u Tihuani, koji je sredinom ove godine ovekovečen na albumu Los Valientes Del Mundo Nuevo.

Dovoljno je da tokom slušanja ovog dokumenta zažmurite, povremeno uključite simultani špansko-engleski prevod, pa da krenete na putovanje offbeat-backbeat vremeplovom:

1960: Horst Fascher, bivši bokser i vlasnik hamburškog Star-Cluba najavljuje zvezdu večeri: Fatsa Domina. Njegov partner Ali isplaćuje honorar liverpulskoj grupi (The Beatles) koja je još bez ugovora za prvi album.

Pesma Billa Haleyja Rock Around the Clock posle dugogodišnje zabrane u Nemačkoj ponovo može da se sluša na javnim mestima. Modsi i rokeri više ne potežu skakavce jedni na druge kad je čuju.

Vraćam se u 2007, u Tihuanu – seoski centar urbanog rokenrola.

Mladi Meksikanci i Meksikanke uživaju u bombama koje im iz garažnih haubica ispaljuju mladi Amerikanci. Između pesama Hippie, Hippie, Hoorah i Bone sviraju marijači trube. U pesmi Sea of Blasphemy, prvoj sa Let it Bloom (2005), čuje se verovatno dosnimljena lomljava čaša i pucnjava.

LVDMN je verovatno objavljen da začepi usta svim skepticima koji su mrmljali zbog „mono“ produkcije studijskih prethodnika.

„Rock Around the World“ bi mogao da bude moto četvorke iz Atlante. Na svom blogu opisuju scenu kad posle koncerata u Haifi, Tel Avivu i Jerusalimu prelaze u palestinski deo i sviraju pet pesama na ulici. Očevi brane ćerkama da ih slušaju i gledaju, jer „rock and roll is not for girls, particularly not on the West Bank“.

Za kraj sviraju Johnny B. Good koju deca prepoznaju, pa im daju gitare i šou ide dalje…

Zvuk poslednjeg, petog albuma Black Lipsa Good Bad Not Evil najbolje je opisao basista Jared Swilley. On je u intervjuu za britanski Guardian rekao kako jako voli muziku s kraja šezdesetih i to u postocima:

- pevačicu Wendy Rene, soul zvezdu reaktivirane manufakture Stax iz Memfisa – 25%;

- poskočice stondiranog francuskog freakbeat zabaljača Jacquesa Dutronca – 25%;

- peruanski revolucionarni teenbeat, punkere Los Saicos – 35%;

- psihodelijom kontaminirani fank Clinton Georgea i debitantski album njegovog benda Funkadelic Mommy, What's a Funkadelic?(1970) – 15%.

Prostom matematikom to izgleda ovako: 25 + 25 + 35 + 15 = 200%!

Za nekoga to može biti puko skidanje klasika s uvek iznova aktuelne kompilacije garažne psihodelije šezdesetih Nuggets; za nekoga još jedan u nizu bendova koji će nestati u voidu, iz kog su se praktično i pojavili. Nije važno.

Ovogodišnji album obrada britanske anarcho punk institucije Crass 12 Crass Songs antifolk Njujorčanina Jeffreyja Lewisa, i živopisno odsvirane i išarane balade, jauci i urlici u pesmama Black Flaga, koje pod imenom The Dirty Projectors s prijateljima izvodi Dave Longstreth, mogli bi se tumačiti kao početak novog trenda: vraćanja (re)interpretaciji i nepatvorenim osećajima. Rečeno jezikom bluesa i jazza – standardima.

Svetski putnici Black Lips, osim što potpisuju melodije koje smo već hiljadu puta čuli, idu korak dalje od svih, noseći štafetu dekadentne mladosti i večnog prijateljstva.

Svetski putnici i duboko grlo generacije bez budućnosti... Poslušajte samo baladu Everybody Loves a Cocksucker s njihovog debitantskog albuma, ili pročitajte neki od odlomaka s njihovoga bloga:

“Well, here we go again. Back in the olde country. Just landed in England and we're trollin around searching for adventure. Tomorrow we go to our little paradise we call Sardinia. So we'll have some killer beach and food stories to tell ya'll about…”

Najradije bih pustio svih pet albuma Black Lipsa istovremeno.

Video:

• Cold Hands