Hvarf / Heim

Sve do izdavanja albuma Takk pre dve godine, Sigur Ros su bili poznati po atmosferičnoj muzici sa sanjarskim falsetom pevača Jonsija, njegovom nadasve specifičnom sviranju gudalom po električnoj gitari. I, naravno, korišćenjem jezika koji je i onda kada nije islandski bio izmišljeni jezik, tzv. hopelandic koji zvuči dovoljno mitski kao najkonzervativniji od germanskih jezika (ako niste znali, islandski je jedan od retkih jezika koji se, zbog izolovanosti zemlje, veoma malo menjao u poslednjih 10 vekova).

Na albumu Takk osetili su se uticaji grandioznih Radiohead melodija koje su Sigur Ros postavili u jedan sasvim drugačiji kontekst, naročito jer se (kao kod Cocteau Twins) više nije osećala nerazumljivost tekstova. Iako je novi opus u njihovom katalogu bio pozitivno drugačiji, kao da je one početne magije nestalo. A to nije imalo veze samo sa rabljenjem njihove muzike u gomili reklama, serija i filmova. Čak je u nekoliko pesama, kao na čuvenom singlu Hoppipola (2005), izgledalo da pevaju na nekom više prepoznatljivom jeziku (čitaj: engleskom).

Novo izdanje nije pravi album, već više kompilacija sastavljena od dva EP izdanja: jednog (Hvarf) koji sadrži studijske pesme uglavnom neobjavljenog materijala, dok drugi (Heim) donosi šest akustičnih verzija već poznatih pesama objavljenih na nekom od njihovih prethodnih albuma. Inače, album se pojavljuje istovremeno sa DVD izdanjem njihove prošlogodišnje turneje po Islandu pod nazivom Heima.

Hvarf (što bi moglo značiti “nestali”) kao prvi deo predstavlja pet pesama, od kojih jedinu koju prepoznajemo u istom obliku je Hafsól sa B strane Hoppipole, ovde u formi klasične gradacijske pesme Sigur Rosa. Osim toga, zanimljiva je pojava singla Hljimalind, pesme koja po mnogim standardima ne bi spadala u izuzetne domete ovog benda, ali je zato nešto najbliže pop pesmi što su oni snimili do sada, i čak najviše podseća na singl Trouble od Coldplay. Osim toga, I Gaer je verovatno jedina veza sa njihovim bezimenim albumom () iz 2002. i epskim zvukom klasika kao što je Pink Floyd.

Sa druge strane, Heim (dom) bi trebalo da predstavlja atipične Sigur Ros, predstavljene u svedenijoj varijanti od uobičajene. Ali, posle nekoliko slušanja shvatite da osim odsustva nekih grandioznih epskih momenata, većih razlika u odnosu na tzv. obične verzije i nema.

Neke od pesama kao Staralfur (original na albumu Agaetis Byrjun – ’99) zvuče gotovo identično, a recimo da je vrednost verzije pesme Vaka (original na ()) bolje plasirani Jonsijev falset.

Drugi primer je pesma Von, koja je inače drastično evoluirala od svog originala sa istoimenog debi albuma pre svega u aranžmanima. Ali s obzirom da se ova pesma nalazi i na prvom “plugged” EP-ju i na drugom “unplugged” EP-ju zbog Jonsijevog vokala i sličnih string deonica u obe verzije, čak ni odsustvo bubnja u drugoj ne pravi preveliku razliku.

Ovo jeste solidna kolekcija i presek dosadašnjeg zvuka jednog jedinstvenog islandskog benda, ali širu sliku o tome u kom pravcu se on dalje kreće ovde nećete naći.

Audio:

• Salka
• Hljómalind
• Í Gær
• Von

Video:

• Starálfur