Novim studijskim albumom čikaški producent Felix Stallings pokušava da uvede uticaje crne muzike 60-ih i 70-ih godina u okruženje savremenog elektronskog zvuka
Felix Da Housecat (Felix Stallings) je poznat čovek. Čak i onima koji misle da ne znaju za njegovu muziku verovatno je dovoljno pustiti nekoliko taktova pesama Silver Screen Shower Scene ili Madame Hollywood kako bi shvatili da su ih ipak, naravno, čuli, i to verovatno više puta. Izdanje na kom se one nalaze Kittenz and Thee Glitz (2001) bilo je Felixov prvi studijski album pod ovim pseudonimom, i po mnogima je upravo on bio ključan za eksplozivno širenje electroclash pokreta koje je usledilo.
Bilo da smatrate da je taj pokret mrtvorođen, da nikad nije ni postojao ili da je u hibridnoj formi preživeo pod novim imenom (nu rave), sigurno je da su umetnici koji se obično svrstavaju u taj žanr imali jak uticaj na svetsku muzičku scenu.
Ali, pomenuti album nije značajan samo po uticaju koji je izvršio na kasnije muzičare, već je važan i za sâmog Felixa zato što mu je upravo on doneo prvu širu popularnost. S njom su, naravno, došla mnoga „velika“ poznanstva, različita očekivanja zbog tada već jako raznovrsne grupe fanova i razne nove mogućnosti za saradnju.
Album Devin Dazzle and The Neon Fever (2004) kojim je Felix (zasićen minimalnim osamdesetolikim melodijama) bacio oko na gitarsku muziku doneo je razočaranje delu publike koji se nadao zvuku sličnom onom s prethodnog albuma.
Najnovije izdanje Virgo Blaktro and the Movie Disco je, pak, bliže neposrednom prethodniku nego Kittenzu: iako distorzirani gitarski rifovi ovog puta izostaju, zvuk je gust i višeslojan, a čak i mesta koja bi se aranžmanom mogla porediti s delimičnom ogoljenošću prvog albuma uglavnom su dovoljno zasićena višeglasnim vokalnim deonicama (koje ovog puta uglavnom izvodi sam Felix), toliko da to u nekim trenucima može i da zasmeta.
Takođe, svako malo se nailazi na funky bas deonice, a novi omiljeni procesor za gitaru je, naravno, wah-wah – „naravno“, jer Felix i sam tvrdi da je ideja ovog albuma povratak prvenstveno funku i soulu. Ipak, nakon preslušavanja Its your move, na primer,nameće se pitanje nisu li to isto ali mnogo bolje radili drugi, i to godinama ranije? Ili možda sve treba tretirati kao stilsku vežbu?
No, izgleda da Felix misli da je izmislio novi žanr – blacktro „ponovnim spajanjem funka i elektronske muzike, nakon što su se razišli 80-ih“. Nažalost, ono što ovaj album nudi je daleko od novog žanra, jer su jasno prepoznatljivi uticaji suviše heterogeno smešani.
Felix kaže da je „prepustio pravljenje buke Digitalismu, Justiceu i Boys Noizeu“ jer mu se sada više dopada da pravi dobre pesme, melodije i priče. Ako je suditi po ovome, buka je u sasvim dobrim rukama, ali ostaje pitanje da li je Felix zaista spreman i sposoban da je se potpuno odrekne: prerada njegove prastare pesme Thee Dawn i Tweak su tu onda valjda samo da bi malo smirile onaj deo njegove nekadašnje publike koji je čvršće okrenut ka technu a koji ga se maltene odrekao nakon njegovog „zastranjivanja“ u pop vode.
SweetFrosti je odlična i sveža ali ipak i dalje samo obrada (Devo – Snowball), a sredina albuma popunjena je nizom prekratkih numera (čak tri ispod minut, ostatak oko dva minuta) koje uglavnom ne ostavljaju posebno jak utisak, osim možda Monkey Cage.
S druge strane, melanholični MovieDisco i Night Tripperz će se verovatno dopasti poklonicima one strane Felixove ličnosti koja je bliža synthpopu, a Like Something 4 Porno! potvrđuje da Stallings još zna da pravi hitove koji su barem ukorak s najpopularnijim stremljenjima savremene muzike, ako već nisu na njenom čelu.
Sve u svemu, ako zanemarimo koncept albuma i posmatramo ga samo kao skup pesama, na njemu se sigurno može naći nekoliko numera koje su vredne pažnje i ponovnog preslušavanja. Ali, kao što unapred napisan sastav koji učenik na pismenom zadatku pokušava da prilagodi zadatoj temi uglavnom završava loše, tako i Virgo Blaktro and the Movie Disco ne odaje dovoljno utisak smislene celine, i zato, kao album, a posebno kao album s javno proklamovanim konceptom, ne uspeva sasvim da zadovolji standarde koje je sebi zadao.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari