Doomsday X

Dakle, death metal… Da ste me pitali negde 1994, nikad vam ne bih rekao da ću 2007. pisati o death metalu, a kamoli da ću pisati prikaz novog albuma Malevolent Creation. „The more things change the more they stay the same“, rekli bi mudraci (koji, pri tome, znaju engleski).

Death metal je zaista svoj kreativni vrhunac doživeo tu negde oko polovine 90-ih, i već tada ga je black metal zasenjivao širim filozofskim i smelijim stilskim pristupom. Ipak, hardcore fanove death metala ne treba potceniti i, ako ovo već nije dominantan fenomen u današnjem underground metalu, death metal se ipak drži kroz mrežu izdavača, medija i ljudi koji ga vole i cene.

Malevolent Creation (potekli iz Njujorka, emigrirali na Floridu, gde je početkom 90-ih bio epicentar death metal potresa) su bili jedan od boljih bendova tog doba, jer su umeli da budu jednako oštri i agresivni kao i najsurovije kolege, a da svemu dodaju crtu artikulisane ozbiljnosti koja ih je činila potencijalno interesantnim i slušaocima izvan uskih granica žanra. Naravno da to danas zvuči staromodno.

Kroz godine i brojne promene postave, Malevolent Creation su izdavali bolje i lošije albume. U najboljim momentima (Retribution, Eternal i In Cold Blood) bili su nezaustavljiva metal mašina sa izuzetnim uvetom za zapaljive rifove, beskompromisno brzim pesmama (Derek Roddy je, na kraju krajeva, svirao bubnjeve na In Cold Blood) i tekstovima koji su delovali kao da, za razliku od tekstova većine kolega, govore o nečemu opipljivom.

Nažalost, bilo je tu i dosta ispotprosečnih ploča. Poslednji album Warkult (2004) bio je zanatski solidan, ali isprazan.

Doomsday X se zato može smatrati pokušajem pravljenja preokreta. U bend se vratio pevač Brett Hoffman, tako da je sada postava nešto „autentičnija“; i zaista, prvih nekoliko pesama uspevaju da protutnje kroz zvučnike i uši kao u najboljim danima death metala, koji je imao ne samo šta da pokaže nego i šta da kaže.

Svojevremeno sam u trenutku nadahnuća Malevolent Creation umeo da opišem kao „Slayer s blastbeatovima“. Ove formulacije se valja setiti u momentima kad ova ploča blista.

Na primer, pesma Cauterized, koja otvara album, briljantno je agresivan komad zle, mračno melodične muzike (na kraju krajeva, ova pesma ima solo pre nego što pevanje i započne), u kojoj Hoffmanovo brzo pevanje odlično leži surovo preciznim blastbeatovima što ih bubnjar Dave Culross baca kao da to nije nikakav napor.

Naredna, Culture of Doubt, još je bolja jer kombinuje sjajno odsvirane melodije s brzinom, a zatim i odlično izvedenom promenom tempa. Međutim, stvari vrlo brzo udaraju o liniju osrednjosti.

Već negde kod treće pesme postaje očigledno kako će se stvari odvijati dalje. Rubin i Fasciana su u stanju da napišu mnogo rifova koji zvuče pristojno, ali kristalno je jasno da nemaju dovoljno inspiracije da i jedan od njih učine večnim.

Kroz zanatlijski napravljene aranžmane smenjuju se već milion puta oprobani trikovi. Stvarima ne pomaže ni to što je Hoffmanovo pevanje prilično izlizano, a i što se on nimalo ne trudi da osmisli pevačke aranžmane već striktno peva „na rif“.

Uvek sam više voleo Blachowiczeve brutalne vokale na albumima kad je Hoffman bio u zatvoru ili naprosto nije imao vremena za bend. Blachowicz je zvučao kao izuzetno besan čovek koji urla; Hoffman zvuči kao metal pevač koji štedi svoj već prilično istrošeni glas.

Na početku pomenuti problem bezizazovnosti se oseća na čitavom albumu, a najjače u instrumentalu Prelude to Doomsday, koji je nabacana hrpa rifova i tema koje ne idu nikuda. Nažalost, za dobar deo albuma se može isto reći, iako dobrih momenata ima (poslednja Bio Terror je prilično old-skool i ubedljiva u svojoj grindcore žestini).

Nisam presrećan ovom pločom, mada je bolja od Warkulta. Možda je gostovanje gitariste Slipknota Micka Thompsona na Deliver my Enemy zakasneli dokaz mainstream potencijala koji su Malevolent Creation nekad imali, ali danas oni spadaju samo u malenu tržišnu i stilsku nišu. Ipak, pošto sam ih još pre 10 godina bio otpisao, obratiću pažnju i na njihov naredni album. Do đavola, nikad se ne zna.

Audio:

• Deliver My Enemy
• Prelude To Doomsday