Gitarista Karl Sanders je 1993. osnovao bend Nile i tako spojio svoje pasionirano zanimanje za staroegipatsku civilizaciju sa death metalom. Ipak, ovaj album ne predstavlja u najboljem svetlu „spasioce žanra“ iz Južne Karoline
Nile (Karl Sanders, Dallas Toler-Wade, George Kollias i Chris Lollis) je trenutno najaktuelniji bend na death metal sceni. Pet albuma, nekoliko svetskih turneja i ovogodišnje prisustvo na Ozzfestu govori dovoljno u prilog tezi da se trenutno nalaze u zenitu. Death metal je, i posle toliko godina, dosta popularan u Americi, a zlobnici bi dodali kako se tamošnja fan baza pretežno sastoji od „isfrustriranih tinejdžera“ koji uglavnom jure što ekstremniji zvuk da bi iskazali svoj ''bes''. Ili (je sve to?) fazon.
Kako god, Ithyphallic se pre svega obraća upravo ovoj ciljnoj grupi. Sa njim će najmanji problem imati verni fanovi. Savršen zvuk, epske deonice, egipatska tematika, odlična produkcija – sve je tu. Sa tehničke i produkcijske strane albumu se malo šta može zameriti, on čak deluje superiorno. Međutim, njegova najveća boljka je nedostatak svežine.
Problemi nastaju kada se ovaj album sagleda iz perspektive inventivnosti koja je krasila dosadašnju karijeru benda. Nakon što su na prethodnim izdanjima (pre svega na albumima Black Seeds Of Vengeance i In Their Darkened Shrines pre sedam, odnosno pet godina) ponudili zanimljiva rešenja, kada su poneli barjak spasioca žanra, death metalci iz Južne Karoline su se sada i sami prepustili čarima stagnacije i ponavljanja.
Sve smo to već čuli – i te komplikovano brze deonice na gitari, i podivljale ''ritam-mašina'' bubnjeve, i mračne, režuće vokale... Čak i ta kvaziegipatska tematika koju Nile toliko uporno propagira gubi ovakvim tretmanom na zanimljivosti. Jednostavno, Nile je ranije dostigao svoj maksimum i trenutno ne može (ne želi?) da izvuče više iz ove opširne, ali sada već pomalo dosadne teme.
Jedino iole zanimljivo na albumu, ako niste tvrdokorni obožavalac (a čak i tad) je verovatno najduži naslov pesme ikad viđen - Papyrus Containing the Spell to Preserve Its Possessor Against Attacks From He Who Is in the Water.
Kada bend kao što je Nile, kao redak primer inovatorstva u domenu death metala, pravi „copy-paste pesme“, to znači da ceo žanr ponovo ulazi u stagnaciju. Nešto mora uskoro da se pojavi i ponovo redefiniše death metal, ali Iphyllactic to sigurno nije.
Možda upravo neko sledeće njihovo izdanje koje neće ići samo linijom manjeg otpora. Iskustvo govori da za takav poduhvat Nile jesu sposobni.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
bernad panasonic (gost)
| 04.10.2007. 14.29.44
"Death metal je, i posle toliko godina, dosta popularan u Americi, a zlobnici bi dodali kako se tamošnja fan baza pretežno sastoji od „isfrustriranih tinejdžera“ koji uglavnom jure što ekstremniji zvuk da bi iskazali svoj ''bes''. Ili (je sve to?) fazon"
Ovo je poprilicno netacna konstatacija. Odakle autor zna ko cini death metal populaciju u Americi.
Prica o "isfrustriranim tinejdzerima" ima mnogo vise veze sa gomilom copy/paste metal core sastava koji trenutno egzistiraju u Americi i popularniji su od aktuelne death metal scene. Nile su ozbiljan bend i ne zasluzuju ovakve komentare.
Inace, slazem se da je album slabiji nego sto se ocekivalo. Isto vazi i za tematiku tekstova.
-
Mateja Vidakovic (gost)
| 04.10.2007. 16.33.42
Donekle se slazemo. Naime, istina je da u je jednom trenutku doslo do prezasicenja copy/paste metalcore bendova, i zato taj zanr polako, ali sigurno, odumire.
Problem je sto se pojavila nova sorta "Ozzfest" generacije koje "kao" slusaju death metal - a to su u stvari isti oni ljudi koji su do juce slusali metalcore, pa black pa stagod je sledecje a da zvuci ekstremno. Zalosno je to sto su se uhvatili za death, ali znam uzasno mnogo takvih ljudi u Americi (neki od njih su mi kako tako prijatelji) i citao sam dosta na tu temo.
Slazemo se da je Nile ozbiljan bend, i da mogu bolje, right?
-
Berk (gost)
| 05.10.2007. 01.25.53
Veoma losa recenzija. Nile su ovim albumom pokazali da su pre svega death metal sastav, a ne neki karneval koji pravi posalice sa egipatskom mitologijom. Produkcija i ideje vuku na Black Seeds, mada ovaj album ne deluje tako impulsivno kao prethodna dva, vec trazi predanost koju doticni recenzent ocigledno nije bio u stanju da sebi dopusti. Amaterski i veoma subjektivno odradjeno.
-
bernad panasonic (gost)
| 10.10.2007. 14.42.59
Ok, cini se da bolje poznajes situaciju na terenu.
Poslednjih dana ne srecem puno klinaca koji imaju interesovanja za death metal, uglavnom ljudi koji su duze u tome.
Slazemo se da su mogli i bolje.
-
Rubix (gost)
| 02.11.2007. 15.23.02
3/10? Ubi se legendo, brzo brzo brzo, sto pre to bolje.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.