U brojnim intervjuima povodom svog prvog solo ostvarenja, K.K. neretko govori o iskrenosti i patnji. Ali, to ima malo veze sa onim što se čuje na legalnom primerku plastike koji je nedavno pušten u prodaju
„Imala sam emotivno jako težak životni period, dogodile su mi se neke stvari koje potresaju čoveka iz korena, i sve se prevrne za jedan dan. ’U nebranom grožđu’ je suštinski metafora za moje sazrevanje, koje se možda desilo kasno u mom životu, ali je bilo naglo i prilično bolno. Dok sam pisala ovaj album, osećala sam da sve to dolazi iz nekih dubina mog bića koje su dosad možda samo na momenat izlazile u mojim pesmama, a sada su bile linija okosnica svake od njih“ – sa zvaničnog sajta K.K.
Na unutrašnjoj strani omota albuma
U nebranom grožđu se nalaze brojne fotografije iz detinjstva
Kristine Kovač. Malo bolji pogled konzumenta usmerava u sasvim drugom pravcu.
Izdanje je, naime, jednako dobro opremljeno sponzorima (Avon, Renault...), a u zahvalnici na omotu korporativno se snažno prepliće sa emotivnim, tako da u dokonim trenucima možete pročitati i sledeću posvetu (Igoru Jeclu, direktoru Direkcije za usluge Telekoma Srbija A.D.): “Pa ti si pravi vizionar!!! Firma treba da bude srećna što te ima, ali ne znaju oni koga si čuvao kad si bio mlad momčić!“.
Nakon slušanja albuma preovlađujući utisak je upravo suprotan od onog na kom se u neprijatno nametljivoj kampanji toliko insistiralo, pošto iskrenog ovde ima samo u naznakama. To malo se nalazi/nazire u tekstovima pesama koji, uz sve naivnosti, gotovo uvek poseduju ličnu notu. Pesme Život je ljut i Zvezdana prašina pokazuju Kristinine solidne autorske potencijale, dobar osećaj za melodiju i gradaciju.
Međutim, album kao celina, od aranžmana do interpretacije, zvuči predvidljivo. U nebranom grožđu je CD urađen u poznatom maniru – poznati muzičari, pregršt balada, skupa produkcija i dizajn. A sadržaj jako mršav. Uz ovu muziku najbolje stoje odrednice „festivalski“ i „namenski“ pop.
Singl Kolena može da posluži kao odličan primer. Pesma u kojoj sviraju bubnjar Vinnie Colaiuta (Frank Zappa, Herbie Hancock), gitarista Dominic Miller (Phil Collins, Sting), Paul Turner (Jamiroquai) i duvači iz Cubisma je (da li neočekivano?) samo sezonski hit, Kristinin pokušaj da se ogrebe o parče slave Vlade Georgijeva (slučajno ili ne, tek deo produkcije ovog albuma rađen je u njegovom studiju Barba). Žalosno je i to što je izvikani Miller ovde odsvirao samo kopiju solaže Carlosa Santane iz dana kad je ovaj već sam sebe prepisivao, a ni ostali muzičari se nisu proslavili - sve ih je pojela Kristinina vizija „dobre pop muzike“.
Ako se svemu tome pridoda i podatak da je skupi spot za Kolena delom snimljen na Hvaru, onda priča o patnji i teškom periodu (vidi, npr, citat iznad teksta) postaje ne besmislena, nego se može razumeti i kao dobar marketinški potez. Mlađa sestra Kovač (33), barem na ovom izdanju, gotovo u svakom trenutku deluje kao osoba koja može da ima šta god da poželi.
Na U nebranom grožđu se lepo može čuti esencija lenjog mejnstrima, misaoni tok čiji glavni postulat (ono u šta treba da budemo ubeđeni) je da su skupo & dobro, profesionalno & emotivno, u stvari – sinonimi! Taj smisaoni obrt (ili sunovrat, već kako vam drago) je u svojim najsvetlijim trenucima agresivno promovisao Kornelije Kovač, a njegov učinak je bio toliko jak da su kasnije i Neverne Bebe mogle da se nazovu „rok bendom“ i da - ostanu žive! Na tu tradiciju se nadovezuje i Kristina Kovač.
Zamišljena poenta bi bila da je „kantautor ušao u godine i napravio zreo album“. U stvarnosti, desilo se da je nakon 10 godina od raspada matičnog benda talentovana beogradska autorka napravila svoj prvi album, i to loš. Na njemu slušamo kako muzika za reklame, Kristinino osnovno zanimanje u poslednjih par godina, pokušava da postane pristojna pop pesma sa ambicijom da bude iskrena.
Komentari