Gitarista i pevač Curt Kirkwood je nakon prvog raspada
Meat Puppetsa objavio jednu solo ploču, album projekta-benda Eyes Adrift (sa Kristom Novoselicem), kao i ne preterano uspeo pokušaj obnavljanja matičnog benda sa potpuno novom ekipom na albumu
Golden Lies (2000); bubnjar Derrick Bostrom se posvetio rekapitulaciji opusa grupe kroz sjajna Rykodiscova reizdanja kataloga Meat Puppetsa; Curtov brat i basista MP Cris Kirkwood je svoj izgubljeni vikend proveo boreći se sa zavisnošću i ličnim gubicima, da bi konačno dno dotakao jednoipogodišnjim boravkom iza rešetaka.
Rise to Your Knees zato označava sasvim novi početak za Meat Puppets. Braća su ponovo zajedno u sedlu – doduše, sa Ted Marcusom umesto Derricka, koji je odlučio da mu porodični život više prija zdravlju od poročnog - album objavljuje mala indie kuća, i to bi trebalo bendu da omogući povratak na staze šampiona US alternativnog roka. I to kroz ponuđenih 15 pesama uglavnom i uspeva.
Ono što je oduvek bilo karakteristično za ovaj bend, konstantno i nepredvidivo menjanje, ovde manje-više uzmiče pred kompiliranjem brojnih stilova koje su Meat Puppets koristili u prošlosti, kao i jasnim aluzijama na životna iskustva koja su im se u međuvremenu desila.
Sa izraženijim country uticajem na celom albumu, Kirkwood mrzovoljno peva o "milion dolara koji ne mogu mnogo toga kupiti", što je delimično pokajnička izjava benda sa major avanturom iza sebe, a u istom značenju se može razumeti i opor refren poletne pesme Spit: "Nekad sam pljuvao u vetar / sad mi se vraća".
Glavna odlika Meat Puppetsa danas je sporost - kroz većinu pesama se valjaju lenje melodije i Curtov gitarski rad u kojem tek ponekad zaiskri spektakularna virtuoznost iz SST perioda, što međutim nije na uštrb maštovitosti, pa ni slobode da rade šta god hoće: na savršenom alt-rok hitu za leto '07, Enemy Love Song, bend kao da se zabavlja sa MTV šablonima 80-ih, a vrhunac albuma pripada poslednjem komadu Light the Fire, hipnotičkoj death rok-raga-psihodeliji, koju malo šta premašuje iz ovogodišnje ponude.
Dakle, dobili smo još jedan kreativno uspešan povratak vedeta epohe o kojoj smo nekad u Ritmu čitali kao o “Novoj Amerikani”. U međuvremenu, ovaj senzibilitet je pod nazivom američki alternativni rok postao jeftina sirovina za korporativnu eksploataciju i - kao i u slučaju Dinosaur Jr. ili Danny & Dusty, koji su ove godine takođe načinili časne povratke na scenu - ostaje pitanje koliko je danas relevantna osećajnost underground scene 80-ih.
Sluzav trag koji ostavlja aktuelni vašingtonski imperator sličan je onom koji je u vreme početaka benda ostavljao bivši holivudski glumac na osmogodišnjem radu u Beloj kući, a nosioci baklje otpora su još uvek u dobroj formi, uprkos gorčini koju danas ne mogu da sakriju. Za grupu koja je na svojim počecima razmatrala da uzme ime Bastion nezrelosti, to je više nego dobro.
Komentari
-
shmal (gost)
| 05.07.2009. 23.37.35
ni ovde se ne slazemo...
meni je no joke jedno pet puta bolji od too high to die albuma...
al to je char puppets-a, sto uspevaju za svakog da snime ponesto, snimajuci sta god im se tog dana peva...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.