Najvažnije ime domaće post punk scene prekinulo je svoj dugogodišnji diskografski post. Peti studijski album Dža ili Bu za ambiciju ima pozicioniranje benda u mainstreamu
Beogradski
hroničari duha vremena postoje skoro dve decenije. Od samih početaka sa
Lepom kasetom (Delirium, 1989) i prvim pravim albumom
Hej Mornari (Carlo, ‘92)
Dža ili Bu su predstavljali potpuno novu i do tad nezabeleženu pojavu na sceni, spremnu da dirne u političke tabue zbog čega su tokom svoje karijere imali dosta problema (o čemu govore
na svom sajtu).
Sledili su njihov ponajbolji album Spremanje ribljeg gulaša zahteva visoku koncentraciju (Metropolis, ‘94) i solidni Strašni sud (Metropolis, ‘96) na kojima su zaštitni znaci grupe - montipajtonovski humor (Drug Tito se krije u pećini), generacijski iskazi (Drugovi) i žestoka kritika tadašnje vlasti (Oslobodi slobodo) - krenuli u pravcu dalje evolucije bazičnog punk rock izraza.
Zanimljivo je da su svi ovi albumi trajali tačno 45 minuta što su članovi benda objašnjavali željom da njihovi albumi stanu na jednu stranu, tada aktuelnih, 90-minutnih kaseta, reprezentujući duh solidarnosti svojstven alternativnoj sceni.
Nakon ploče Kao da ničeg nije ni bilo (Fabrika, 98), koja je predstavljala bolni krik koji niko nije čuo, grupa je zbog tadašnje političke situacije u zemlji prestala sa radom, a diskografija Dža ili Bu dopunjena je živim (1999) i best of (2005) izdanjem.
Glavna osa oko koje se vrtela (i vrti) egzistencija benda je pevač i tekstopisac grupe Nebojša Simeunović Sabljar. Slično Canetu, i on je od svojih vokalnih (ne)sposobnosti uspeo da napravi zaštitni znak grupe, pretvarajući tako hendikep u vrednost, nedostatak u prednost. Naravno, lavovski deo takvom ishodu stvari možemo pripisati njegovoj britkoj poeziji koja nikad nije pristajala na kompromise i ustupke.
Tako je i na ovoj ploči: Sabljar, u svom maniru, sa skalpelom u ruci hrabro secira tranziciono tkivo otadžbine u pesmama Metak (prvi singl), Rasprodaja i Silikonska dolina beležeći nova-stara klasna raslojavanja izazvana političkim promenama. Njegov pravednički radikalan stav garniran je introspekcijskim komadima poput Alien i Zid koje predstavljaju manifestaciju autentičnog bunta jedinke sukobljene sa okolinom, čije postulate i merila uspeha nije u stanju da prihvati kao svoje.
Muzički, bend je izvršio redefiniciju sličnu onoj koju su prošli novosadski Ritam Nereda sa pločom 999. Dakle reč je o produkcijskom prepakivanju izvornog punk rock izraza u skladu sa tendencijama vremena. Dža ili Bu nam na ovoj ploči prezentuju složenu zvučnu sliku u kojoj se prepoznaju jasni uticaji nu-metala i industriala.
Paradoks je što, iako Dža ili Bu zvuče tvrđe no ikad do sad, njima polazi za rukom da budu i prijemčivi. Nevolja ove ploče je što sa njenim proticanjem pada i njen kvalitet, te je tako druga polovina primetno slabija u odnosu na prvu, iako se na njoj, uz nekoliko klasičnih „filera“, nalaze i prilično pravolinijska obrada davnašnjeg klasika Satana Panonskog Lepi Mario i vrlo dobre Opasne Igre, originalno sa neizdatog materijala snimljenog 2004, ovde u vidu bonusa.
Poseban osvrt zaslužuje oprema izdanja: luksuzno digi-pak pakovanje, sa knjižicom koju krase tekstovi i kvalitetne slike, dodatno je obogaćeno bonus diskom na kome se nalaze dva ranija video rada grupe: Aljaska i Ustani i kreni.
Koncertna promocija po Srbiji je počela, Beograd je imao priliku da ih vidi
pre dve večeri u Areni. Sa dvodecenijskim stažom na sceni, Dža ili Bu definitivno zaslužuje adekvatnu pažnju publike.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.