Opisna ocena: malo manje od remek dela, daleko više od svega napisanog na srpskom u skorije vreme
Kada neko o njemu kaže “srpski Nick Hornby”,
Zvonko Karanović koluta očima. S razlogom: za razliku od dosadnog i neautentičnog Engleza koji je imao sreću da po njegovom bledunjavom romanu (
High Fidelity) bude snimljen malo bolji od prosečnog filma o liku koji je vlasnik prodavnice gramofonskih ploča da bi ostao adolescent što duže, Karanović je zaista bio dugogodišnji vlasnik prodavnice ploča. I to ne bilo kakve, nego kultne mini institucije, koja je po izboru i uticajnosti na ukus nestašnih u svojoj okolini bila rame uz rame sa (ne preterujem!) Rough Trade Shopom na uglu Portobello i Lancaster Roada u Londonu.
Karanovićeva trilogija u nastanku, sa dva do sada objavljena toma, nosi naziv Dnevnik dezertera i to je jedina ozbiljnija omaška u konceptu, koja bi mogla da suzi krug čitalaca, dvostruko pogrešno navodeći ljude na pomisao najpre da je reč o memoarskoj prozi (a la Mihiz) a potom, još manje privlačno, o ratnoj tematici.
I
Više od nule (treće, “remiksovano” izdanje) i
Četiri zida i grad (oba u izdanju
Lagune) dešavaju se na fonu rata u kom su glavni junaci obe knjige rešili da ne učestvuju, ali zapravo sve vreme vidimo njihovu odlučnu bitku za normalan život u nenormalnim okolnostima, bitku da ne trijumfuje džiberizacija i porno folk kontrakultura, da prijateljstvo pobedi sve apsurde prethodnog režima, i da koktel čovečnosti, hedonizma i kreativnosti inspirisan najsjajnijim dostignućima pop kulture izbori opstanak.
Korto, Tatula i Đole, trojac bez kormilara, nosioci priče, nisu sasvim isti likovi u prvom i drugom tomu. Više od nule prikazuje ih kao pomalo prozaične i na trenutke čak pikarski plitke i jednoznačne, u ključu seksa, droge i rokenrola (osobito Tatula!), dok u knjizi Četiri zida i grad dobijaju sve svoje dimenzije, ali pre svega dubinu.
Tatula koji u drugom tomu trilogije postaje pripovedač i glavni junak odjednom od gotovo karikiranog strip junaka iz Krambove radionice, postaje čovek od krvi i mesa, pa čak i njegove najbizarnije akcije dobijaju sasvim drugačiji prizvuk kad otkrijemo dvanaest gelera u njegovoj kičmi zarađenih na bosanskom ratištu na odsluženju redovnog vojnog roka, napuštene studije grafičkog dizajna u Amsterdamu prekinute smrću oca... Poročan do granica perverzije, diler lakih i poluteških droga, a neizmerno suptilan, čovečan, i na samo njemu svojstven način – religiozan (!), sav u kontrastima, babojebac i istovremeno nežno zaljubljeni umetnik koga upravo najlepši deo njegove ličnosti osujećuje da zgrabi svoju fatalnu ženu, morbidno privlačnu studentkinju književnosti iz Kraljeva, konobaricu, koksašicu i ponešto još mračnije od toga, alegorijski imenovanu imenom majke svih demona, Lilit, Tatula je jedan od najživopisnijih i najsamoniklijih (self-made) likova novije književnosti na srpskom jeziku. Korto, energični protagonista sage „Više od nule“, provodi ovu epizodu trilogije u nokdaunu, ali nekako ipak predosećamo njegovo vaskrsenje na pomolu, suviše lako je oboren na pod za rođenog šampiona. Đole, još uvek u čauri, njegova epizoda tek dolazi. Prebacivši pripovedanje sa svog alter-ega, Korta, na svog najboljeg prijatelja, narečenog Tatulu, Karanović je osvojio neslućeni manevarski prostor za gradnju priče, naraciju, opservacije i sve ostale elemente kojima je prethodni tom škrtario.
Verovatno najveće razočaranje koje je Više od nule donelo u svojim ranijim izdanjima – iznenađujuće odsustvo poezije u stilu, suvom i gotovo bankarski egzaktnom, a autor je pritom vrhunski pesnik i potpisnik sedam zbirki poezije – sada je međutim preokrenuto, i Karanović se pokazuje kao lirski intoniran pisac sa briljantnim, slikovitim stilom.
I najzad, radnja. Kad ne bi bilo potresnog i psihodeličnog poslednjeg poglavlja, usudio bih se da rangiram Četiri zida i grad pod odrednicu onoga što Englezi zovu „commedy drama“. Ovako, neću to učiniti, neka ova knjiga kao SFRJ ostane nesvrstana. Kome je uopšte važno koji žanr je u pitanju? Budite sigurni da pred sobom imate knjigu koja će vas usisati, voziti kroz poznato a opet niški egzotično okruženje – a Niš je grad koji diše bitno drugačije i temperamentnije od Beograda – i najzad izbaciti negde dva kilometra izvan grada, pored autoputa, kao u filmu Biti Džon Malkovič, da se pitate šta vam se to zapravo desilo.
Komentari
-
marijana (gost)
| 17.05.2009. 18.09.16
Kada i da li ce izaci treci deo trilogije "Dnevnik dezertera"?
-
Ivan Nikolic (gost)
| 17.03.2011. 22.54.39
Hvala na lepoj prici o ruznom vremenu.Hvala i na `ulici trofeja`.Mislio sam da Stulic peva`ubici trofeja...`Kao,nekom lovcu se vise smucilo da drugu Starom namesta odstrel kapitalnih primeraka sirom nase bivse domovine.Nisam pogledao tekst...Hvala i na tragikomicnoj konstataciji o javnoj kuci i seljacima.Par puta sam , kao vojnik, koristio usluge takve prirode i stvarno sam se bio zaljubio kao blesav!Ima neceg otkacenog u domacem mentalitetu.Ocekujemo sledeci roman, makar i bolji od prethodnih.
Pozdrav iz Krusevca.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.