Pesme iz filmova

Tri godine posle trostrukog izdanja Jedna tema, jedan film (PGP RTS), Zoran Simjanović objavljuje zamašnu kolekciju ovoga puta vokalno–instrumentalnih pesama iz filmova za koje je pisao muziku. Brojke koje stoje iza ovog autora primenjene muzike su impresivne: Simjanović je u proteklih 30-ak godina potpisao muziku za više od 60 filmova, gotovo isto toliko TV filmova i serija, a tu treba dodati i stotine drugih primenjenih kompozitorskih radova razasutim po crtanim, reklamnim, kratkim i ostalim filmovima, i srazmerno dugačak spisak nagrada. Ukratko, brojke skoro pa ravne outputu najpoznatijih holivudskih kompozitora, dakle relevantne i u svetskim okvirima.

Gledano kroz cifre, skor Pesama iz filmova je ovakav: nešto preko četiri sata muzike, 85 pesama iz 32 filma snimljenih mahom tokom 80-ih godina prošlog veka, a od toga gotovo polovina odlazi na pesme iz pet filmova (Balkan express 1 & 2, Nacionalna klasa, Sok od šljiva i Jagode u grlu). Četiri diska su tematski podeljena, pa su prva dva nazvana Pop & Rock, treći Etno, a četvrti Jazz, obrade i aranžmani. Alternativni naziv za ova četiri diska bi mogao biti Hits, odds & rarities zato što količina hitova, neobičnih i do danas neobjavljenih poznatih i ne tako poznatih komada prevazilazi žanrovsku podelu ovog izdanja.

O hitovima poput Flojda ili Zašto iz filma Nacionalna klasa, Poslednji tango iz Balkan express, Tango Argentino iz istoimenog filma ili Cveta trešnja iz Sabirnog centra suvišno je govoriti, jer ih je verovatno svaki ovdašnji TV gledalac naučio napamet, što potvrđuje Simjanovića kao autora primenjene muzike kadrog da napiše melodiju čiji rok trajanja prevazilazi puko ozvučavanje filmske radnje.

Odeljak odds se odnosi na činjenicu da se ovde mogu čuti prilično neobične kombinacije: recimo, za film Balkanska braća Petar Božović je u stilu Žaka Brela na francuskom otpevao pesmu Moja zemlja se zove; u dve pesme iz filma Urnebesna tragedija Sonja Savić na svoj super stvaran način peva narodnjake, a za film Specijalno vaspitanje sam Simjanović je otpevao pesmu koja parodira zapomagački pevački stil Miše Kovača.

Što se rariteta tiče, neke od ovih pesama ili nikada nisu objavljene ili su objavljivane u izuzetno malim tiražima. Elegična balada o malim partizanima Nek’ nas sete iz filma Boško Buha, jedan od najboljih momenata čitavog Simjanovićevog opusa, po prvi put tek sad doživljava objavljivanje. Novokomponovani kemp soundtrack iz filma Sok od šljiva je, kako nas autor obaveštava, štampan u svega 2000 primeraka bez daljeg doštampavanja uprkos potražnji i to je klasičan primer odnosa srpskih izdavača tj. PGP-a prema potencijalno tržišno isplativim izdanjima, kada govorimo o SFRJ periodu. Međutim, ovaj box-set i brojna Simjanovićeva samostalna izdanja iz proteklih desetak godina u kojima je izašlo isto toliko diskova sa njegovom muzikom pokazuju moguće je nadoknaditi propušteno i ispoštovati značajne karijere, makar i sam autor morao da zasuče rukave.

Najavljena sabrana dela Pekinške patke (o tome na Popboksu za par nedelja) su odličan potez u istom pravcu. A ako među domaćim izdavačima ima još nekog sa pravilnim odnosom prema domaćoj pop kulturi, sledeća reizdanja bi trebala da obuhvate teško dostupnu muziku Pop mašine, Igre staklenih perli, Tako, YU grupe, Discipline Kičme, Darka Kraljića, Rex Ilusivia, La Strade ili Simjanovićevih kolega iz Laboratorije zvuka i mnogih drugih domaćih klasika.

Oprema ovog izdanja je posebna priča. Kao i u svemu ostalom, Srbija zaostaje i u CD prepakivanju stare relevantne muzike. Paradigmatičan je upravo primer preseka karijere jednog od bendova iz 60-ih u kojima je Simjanović svirao, a to su (pored Elipsa) Siluete. Na omotu diska objavljenog pre nekoliko godina nema podatka da li je u pitanju best of ili je to sve što su Siluete snimile; takođe, nigde ne piše ni kako se zovu članovi benda, ali zato je ime glavnog urednika izdanja vidno istaknuto (Miroljub Aranđelović Kemiš); naravno, nema ni jedne jedine reči o čemu se zapravo radi na disku na kome piše samo VIS Siluete (napred) i spisak pesama (pozadi), pa bi neko zbog kolor fotografije mogao da pomisli da je u pitanju neki novi bend.

Tako bahat odnos prema nečemu što se pokazalo kao važan segment domaće pop kulture, na box setu Pesme iz filmova srećom ne postoji. Pesme iz filmova svojim pakovanjem pokazuju da je i u ovoj siromašnoj i uvek na kukumavčenje - umesto na akciju - spremnoj zemlji moguće ispoštovati formu po svetskim standardima. Ovo razglabanje je u sređenijim društvima suvišno, no, nažalost, ovde se mora navesti kao veliki plus činjenica da se uz sva četiri kvalitetno dizajnirana i odštampana digipack diska nalaze prateće knjižice odlično odštampane na odličnoj hartiji, sa osnovnim podacima o svakoj pesmi uz Simjanovićeve tzv. liner notes uz svaku od njih. Mada je to u ovom kontekstu cepidlačenje, ipak treba reći da tim autorovim zabeleškama ne bi manjkala mrva pravopisnog umivanja i da isti uvodni tekst nije morao da ide na sve četiri knjižice.

I to zato što većina najpoznatijih songova dolazi iz perioda 1979-89. što Simjanoviću daje pokriće da drži predavanja na temu primenjene muzike, ali slušanje Simjanović/Tucaković hitova danas i ovde po ko zna koji put budi jugonostalgičarska osećanja koja po sebi ne mogu da škode, niti posebno da inspirišu. Otprilike kao što su mućkalice iz Jugotonovog kataloga u izdanju City Recordsa samo podsećanje na stara, dobra vremena. A sadašnjost ni na šta ne liči i učenici nikako da se istaknu.

I zato što je tekstove za više od pola pesama napisala siva eminencija srpske estrade Marina Tucaković, podobna da radi i sa Goranima Markovićem i Paskaljevićem i sa Zanom i sa Futom, što i te kako ima veze sa činjenicom da između Slobine sahrane i puštanja balona na trgu nema suštinske razlike. Bespotrebna politizacija? Politika nikako nije sve, ali je u svemu, a u Srbiji u kojoj je jabuka pod kojom je poginuo Boško Buha važan politički subjekt, tu misao samo naivni mogu prenebregavati.

Zbog svetskog pakovanja, nespornog Simjanovićevog zanatskog umeća da se snađe u gotovo svakom fahu, brojnih izvrsnih interpretacija velikih filmskih i muzičkih imena, konačno - zbog toga što su mnoge od ovih pesama postale deo kolektivnih sećanja i osećanja, teško je biti kritički nastrojen prema Pesmama iz filmova. Ipak, utisak nakon četiri sata preslušavanja ovih pesama je da konzervirana građanska pristojnost koju odaje velika većina njih nema mnogo više od samo sentimentalne vrednosti.

I zato što ovde ima pesama koje su same po sebi, van eventualne dobre uklopljenosti u filmski narativ, naprosto dosadne.

U estradnom smislu, sve ovo opravdava jedno veliko DA svemu što se na ova četiri diska nalazi. U rockerskom smislu, ima razloga za jedno veliko NE. Zašto? Zato što se prva dva diska diče rockerskim pedigreom, a njega, osim možda, u tragovima, ovde nema. Kada Britney Spears peva I love rock’n’roll ona to ne radi rđavo, pitanje je samo da li joj verujete. Sam autor u knjižici objašnjava zašto je diskove podelio na pop, etno i jazz, bez i jedne reči o rocku kao kriterijumu, verovatno podrazumevajući da par disko pop pesama Dade Topića ili Slađane Milošević opravdavaju njegovo korišćenje.

Zemljacima u rasejanju ovo luksuzno izdanje će biti od pomoći u lečenju nostalgije, a nama kojima je Srbija sudbina, nema života od sećanja na dobra, stara vremena, jer ona nisu ni postojala. I zato, uradimo nešto dobro SADA. U tom smislu su Pesme iz filmova, sa svim svojim vrlinama i manama, jedan od brojnih korisnih putokaza kako sve (ne) treba da se radi posao. Što se kaže, ne može da škodi.