Ništa bez đenerala i admirala (Fruktala i Acetisala). Demokratski peti album nastao u ravnopravnoj E-Mail korespodenciji članova The Strokesa ili kako previše glavnih kuvara oko kazana pokvare čorbu.
(RCA/Rough Trade)
Peti album za kompaniju RCA, omota je boje crvene cigle. "RCA" je napisano veliki belim slovima, slede nešto manja crna The Strokes, a zatim i sasvim sitno Comedown Machine. Čisto da se zna sadržaj pakovanja, gazde, radnici, minutaža. Pa, pošto cigla?
Stiv Vaievski uvod na gitari Nicka Valesija, prve 4 sekunde u Tap Out zvuče kao uspešan vic. Sledi razvodnjena varijanta 80's citat popa koja se nekad manje, nekad više uspešno krčka sa stvarnim uzorima njujorškog kvinteta: Television, Cars i Velvet Underground. U šarenilu zvučne sobe ovaj put vise i posteri Madonne, AHA, Pet Shop Boysa, New Ordera.
Koliko ima smisla sve to porediti sa prva dva izdanja: Is This It (2001) i Room On Fire (2003)? Davno je to bilo. Pevač se pre desetak godina tokom koncertnog izvođenja Take It Or Leave It bacao u publiku. Danas je to pola smuti, pola prospi. Danas može jedino posle 50/50 da se baca. U publiku. Ili možda uopšte više da se ne baca. Usput rečeno, Casablancasov solo izlet: Phrases for the Young (2009) zvuči daleko kompaktnije i homogenije. Tako je trebalo i da ostane.
Potencijalnih kandidata za saundtrek sledećeg filma Kopoline ćerke ima nekoliko. Pre svih One Way Trigger o bežanju i iskradanju iz kreveta, verovatno posle "one night standa" ili sličnih aktivnosti: "Get dressed in your bed/While she's asleep/It isn’t right/But it isn’t hard".
U tami disko kluba za đuskanje u šunjalicama (vrsta cipela bez pertli) prikladna je Welcome to Japan. Na nivou ekscesa 50/50 priču zaokružuje egzotična tropikalija: Call It Fate, Call It Karma i dalje uz puno pevanja u cičavim registrima na dalekim plažama Honolulua.
Iako The Strokes kažu: "Oh, please don't tell it to my face" (Slow Animals), kad već kupujemo ciglu koja nam ne treba, kriti mišljenje nema smisla. Moglo je ovo ekonomičnije, jeftinije i bez razmenjivanja "ideja" mejlovima. Juliane, opet preuzmi komandu. Bar preko E-Maila.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Byk (gost)
| 27.04.2013. 02.33.33
Očajna recenzija sjajnog albuma. Recenzenta su smorili The Strokes (Kopolina ćerka, itd.), pa album nije ni slušao...
-
Sale (gost)
| 27.04.2013. 08.18.23
Baš je sjajan.... Toliko je sjajan da da mu je zbirna ocena na sajtu Metacritic 67/100... bolja je ova recenzija od albuma :)
-
Alex (gost)
| 09.05.2013. 12.59.55
Pa jes kad ne znas sta da mislis o muzici imas sajt i za to. Mora da je stvarno los album :\
-
Živica Tutić. (gost)
| 28.04.2013. 14.28.14
Julian Casablancas: I'm drinking myself back into the game...
...
Neil Strauss: Let's talk about music...
Julian Casablancas: Fuck Music
...
Neil Strauss: All right, good. So let's talk about your shirt...
...
Julian Casablancas: Next question.
...
Julian Casablancas:...
-
moša (gost)
| 29.04.2013. 12.27.21
Jest, po meni, veliki problem ovog albuma očajna produkcija, koja nikako ne pristaje the strokes. nema one čvrstine u pesmama. kao da je u pitanju nekakav demo snimak nastao pre onih njihovih starih albuma. očajno je snimljeno. ne znam zapravo da li bi to bilo bolje da su snimili kako treba i da li sada imaju novog producenta, pa ovako očajno zvuče. baš je tanko. imaju dosta lošiji zvuk i od ovdašnjih rok bendova, a ipak su veliko ime svetske rok scene.
-
jaa (gost)
| 02.05.2013. 13.57.12
produkcija je nešto što je najbolje na ovom albumu. prljava, strokesovska, drumachines, vokal kroz distorzirano lampaško pojačalo, odlične gitarske deonice na OD pedalama Jackyl and Hyde. Zato je album i odličan, jer je tako morao biti napraljet :D
-
prle (gost)
| 03.05.2013. 10.23.52
@jea
Ti baš voliš strokes, pa nabrajaš stvari koje ih inače krase. Ali to nije slučaj i sa ovim albumom. Daleko ispod njihovog nivoa. Najpre klikni na pesmu koja je iznad tvog komentara, pa lagaaaano pročitaj šta si napisao uz preslušavanje iste i budi realan. Taaaanko, naaajtanje
-
Alex (gost)
| 09.05.2013. 12.36.48
Najbolji album koji sam cuo duze vremena. Predobar, raznolik, inovativan, slusam album od kad je izasao i jos mi je odlican. Pritom su ga dali celog za dzabaka na slusanje.
A sto se tice produkcije i to, nemam pojma, meni zvuci fenomenalno, e sad sluhisti, stvaraoci i ovi sto ne prastaju Menhetn i sto Dzulsa boli uvo da daje intervjue a i kada ih daje ne titra ... novinarima, slusajte nesto drugo i citajte/pisite o nekom ko vam je po volji
-
jejeje (gost)
| 10.05.2013. 02.43.24
prvi album je imao sve same potencijalne singlove. svi ostali albumi su imali sve same (loše) b strane, izuzev možda onog iz 2005.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.