Po svojoj sklonosti melanholiji i introspekciji a gotovo nežnom načinu tretiranja istih, Jose je pravi predstavnik skandinavskog akustičnog popa. Ako volite Damiena Jurada/Damiana Ricea, Songs: Ohia, Will Oldhama u svejedno kojoj inkarnaciji, bliski su vam Kings Of Convenience, a kunete se u Nicka Drakea, on je vaš čovek
Život je pun svakakvih iznenađenja. U mom životu jedno od poslednjih je to da momak pod imenom
Jose Gonzales dolazi iz Švedske. Pored toga što je poznata po tome da je država blagostanja i najveći proizvođač samosklopivog nameštaja, Švedska je veliki izvoznik pop muzike – ABBA, Europe, Roxette,
The Cardigans, morali su u nekom momentu naći put do vaše plej-liste ili bližeg okruženja. Čak i čovek koji je smislio sve hitove Brittney Spears je Šveđanin.
Da li je to uticaj klime, izrazite osetljivosti za socijalna pitanja ili ukusa lokalnog piva, tek Šveđani svoju sreću i patnju veoma uspešno umeju da izraze na jeziku koji im nije maternji, ali je daleko melodičniji, u svega tri ili četiri minuta, što i jeste esencija i najveće dostignuće pop muzike, na opšte uživanje celog sveta.
Neka vas ne zbune malopre pomenute veličine, jer Jose Gonzalez pripada onoj grupi muzičara koji se tradicionalno nazivaju singer-songwriterima – na srpskom kantautor (što se na neki način nepravedno tretira kao narodska kategorija).
Po svojoj sklonosti melanholiji i introspekciji a gotovo nežnom načinu tretiranja istih, Jose je pravi predstavnik skandinavskog akustičnog popa. Ako volite Damiena Jurada/Damiana Ricea, Songs: Ohia, Will Oldhama u svejedno kojoj inkarnaciji, bliski su vam Kings Of Convenience, a kunete se u Nicka Drakea, Jose je vaš čovek.
Dete argentinskih emigranata iz Geteborga, muzički je obrazovan na klasičnoj gitari, starim bossa nova i tango pločama svog oca, koje su volšebno našle svoje mesto u njegovoj specifičnoj interpretaciji, uz nezaobilazan pop Beatlesa i repetitivnost Joy Divisiona.
Na njegov debi album Veneer se čekalo 3 godine, barem van rodne mu Švedske, tek, korporacije su bile brže, pa zato preview Josea Gonzaleza možete čuti u 30 sekundi pesme Heartbeats, muzičke podloge reklame za Sony Bravia. Šaputav vokal i hipnotička akustična gitara koja je u trenucima bliska flamenku (Remain), a zatim meditativno ponavljajuća (Lovestain) ili tipično reska (Crosses) glavni su elementi koji vas teraju da ovaj album preslušavate na repeat, u izvesnom očekivanju da vam je promaklo nešto veliko u ovoj jednostavnosti.
Jose je suptilan do bola, ili, kako sam kaže u pesmi Slow Moves, „My moves are slow, but soon they’ll go“, sve je tu prisutno, ali nekako leluja i stalno izmiče.
Jose nema propovedničke ambicije niti je ispovednog raspoloženja, on se bavi nagoveštajima, onim nevidljivim između želje i njenog zadovoljenja, neizgovorenim koje se podrazumeva, stvarima koje čine svakodnevni život podnošljivijim. Ili kako bi on to rekao: “We need hints, before we get tired, we need hints to know we’re on right track“.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.