Otkako se pre tri godine pojavila albumom Alright, Still, Lily Allen se pokazala kao najprofitabilnija britanska letnja koncertna ponuda. Uskočila je 2007. na Glastonbury kad je otkazala M.I.A. i od tada skoro da nema većeg evropskog festivala (a sve ih je više) koji nije ugostio ovo englesko dete cveća sa pogledom od bine ka tabloidima, modnoj pisti i Twitteru.
Otkako se pre tri godine pojavila albumom Alright, Still, Lily Allen se pokazala kao najprofitabilnija britanska letnja koncertna ponuda. Uskočila je 2007. na Glastonbury kad je otkazala M.I.A. i od tada skoro da nema većeg evropskog festivala (a sve ih je više) koji nije ugostio ovo englesko dete cveća sa pogledom od bine ka tabloidima, modnoj pisti i Twitteru.
Pokupivši na dva albuma uticaje iz poslednjih 10-30 londonskih godina (od Specialsa do Streetsa), Lily se i na Exitu (koji ugošćava sve aktuelniju svetsku koncertnu ponudu) potrudila da popunjenom mejn stejdžu - šarenom od H1N1 maski, pijanih Engleza, prelepih Engleskinja i još lepših ostalih - približi svoje napušavačke manifeste. Fuck, hate, shame, guys, shit... su bili keywords koncerta koji su majstori svetla proveli nijednom na sceni ne osvetlivši bilo koga osim mlade šefice.
Bosa, u crnim helankama, providnom topiću i sa cigaretom u ruci, Lily se usredsredila na novi album It's Not Me, It's You. To znači, Everyone's At It, I Could Say, Never Gonna Happen, Him... ali nijedna od njih nije natrerala prisutne da zaprkose gravitaciji.
Zapravo, to se desilo u samo tri-četiri navrata. Energična Back to the Start je bila prva življa tačka koncerta i publika je to jasno prepoznala, 10-ak minuta kasnije je Smile bila prilika da se zasvetle mobilni telefoni, na Womanizer su zaista svi poskakali, a The Fear je s pravom nagrađena zaista velikim ovacijama.
Potpomognuta vrhunski uigranom grupom zanatlija iz pratećeg benda, Lily je malo koga razočarala - jer se od pevačica njenog kalibra jednostavno i ne očekuje previše.
Naime, Lily praktikuje jedno posebno viđenje seksualnosti (ključno u njenom imidžu i pesmama) bazirano na "humanim elementima“, sa kojima gotovo svaka devojčica ispred njene bine može da se identifikuje: od ne baš predugih nogu do ne baš cakum-pakum frizure.
Seksepil prilagođen proseku (prosexu), pesme u domenu srednje pop struje, o originalnosti i harizmi gotovo da je nemoguće govoriti. Ali, izgleda da ključ njenog uspeha upravo i leži u navedenom paradoksu, koji je najsažetije objašnio Danil Harms: "Ja sam isti kao svi vi. Samo malčice bolji."
G. Tarlać
Foto: S. Milojković
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari