“Najveći trik koji je Đavo izveo, bio je da ubedi ljude da on ne postoji” - iz filma Uobičajeni sumnjivci
Pomalo ogorčeno, pomalo tužno, u utorak, 13. septembra u devet sati uveče, istekao je poslednji otkucaj
Lepog Ritma Srca. Za one koji ne znaju,
Lepi Ritam Srca je bila radio emisija koja je emitovana jednom nedeljno na Radiju B92. I bila je to neobična emisija.
Nastala negde kada je
Radio B92 i osnovan, vukla je nasleđe još sa Radija Studio B iz 80-ih godina. Kao i njen “nevaljali” brat blizanac
Ritam Srca All Stars, sredinom ovog septembra skinuta je sa programa.
Princip emisije, ukoliko niste upoznati, bio je da saradnici ulaze jedan za drugim u studio i izvode svoje priloge. Naizgled ništa neobično, osim što je ekipa saradnika bila odabrana ekipa likova. Da, to je možda najbolji izraz – likovi.
Ljudi su dolazili i odlazili, ali svi su imali nešto posebno u sebi. Nekada je to bila erudicija, ili strast za nečim, ili su bili puni ličnih nedoumica ili duševnih problema koje su direktno, bez ustezanja delili sa svim slušaocima. Retko koji saradnik Lepog Ritma Srca je umeo da se emotivno štedi u prilozima. Takvu količinu otvorenosti je nekada bilo gotovo teško podneti. Postajali su bliski sa slušaocima. Sa njima si mogao da se identifikuješ, ili da ih ne voliš, da ti budu kao prijatelj koga viđaš jednom nedeljno.
Mnogo puta su me pitali: “E, a kakav je taj i taj?” Ljudi su nas zamišljali i komunicirali sa nama, kao i mi saradnici sa njima.
Minimum wage x 17
Jedna od važnih stvari je bila ta što je emisija bila prečica za promovisanje mnogih nepodržanih potkulturnih pojava. U njoj ste mogli da čujete punk bend iz Aleksinca, kućnu produkciju mnogih frikova ili neku egzotičnu muziku od ko zna gde.
 Saša Marković Mikrob |
Kada se pojavio
Low-Fi Video,
Lepi Ritam mu je dao podršku kada ga je oficijelna redakcija kulture ignorisala, iako je nastao u
bioskopu Rex pod kapom tog istog Radija B92. Nove mlade muzičke grupe su bez problema puštane u etar. U vremenu sve krhkije supkulturne infrastrukture
Lepi Ritam Srca je uvek umeo da prepozna ono što je vitalno u gradu i pomogne mu koliko može.
Pored toga, u jednom periodu je radio forma kao sredstvo izražavanja terana bila na granici pucanja. Sećam se da smo jednom emitovali pesmu
Minimum wage grupe
They Might Be Giants sedamnaest (17) puta uzastopno.
Puštali smo po nekoliko pesama istovremeno. Posle jednog priloga desilo se da je neki slušalac toliko burno reagovao da sam primio ozbiljnu pretnju da će me sačekati ispred radija i likvidirati me.
Bilo je tu radio montaža, drama i kolaža, reportaža, upotrebljavali smo procesore glasa i zvuka. U poslednje tri godine shvatili smo da smo u stanju da pravimo pesme za emisiju i izvodimo ih uživo kao u vreme ranog radija. Tako je nastao naš neformalni Orkestar Lepog Ritma Srca koji, nadam se, još nije odsvirao svoje poslednje note. Mislim da smo iskomponovali i izveli preko pedeset kompozicija. Montiranih priloga je bilo na stotine. Neverovatno kreativna mašina je postao taj Lepi Ritam.
Sasvim proste stvari
U pozadini celog tog uvrnutog, smešnog i nadrealnog cirkusa rableovskog duha uvek smo čuvali ono na šta nas je naziv emisije obavezivao. Naime ono Lepi u imenu je činilo da uvek podržavamo pozitivne stvari, da budemo dobronamerni, da čuvamo emocije, poeziju, čovekoljublje, sasvim proste stvari o kojima niko ne govori, kojih gotovo danas i nema ili ih dobijaš upakovane u malene paketiće.
 Miloš Tomić |
Za mene je učestvovanje u jednom ovakvom programu bilo od neprocenjivog značaja. Stekao sam sigurnost i razvijao kreativnost. Nedeljni tempo nije bilo lako izdržati, ali je bio neverovatno podsticajan. Već mi se stvorio instinkt da budem spreman, da imam prilog za emisiju. Gledajući unazad ostalo je mnogo interesantnog materijala – pisanog, komponovanog, snimljenog i emotivnog.
Među nama autorima emisije se razvilo posebno prijateljstvo, to su slušaoci sigurno mogli da osete. Lista saradnika kojih mogu da se setim je neverovatna zbirka možda najinteresantnijih likova koje je grad Beograd u tom 15 godina dugom periodu imao: Saša Marković Mikrob, Višnja, Miloš Tomić, Hot Beba, Chilly Moon, Matilda Mišica, Marioneta, Klipani u Pudingu, Igor Brakus, Nada, Tica, Bekan, Guru Gagi, Boris Mladenović, Žolt Kovač, grupa Škart, Đole, Ćirilo, Petar Pejaković, Saša Mihajlović, Mr. Stocca, Gojko iz Čačka, Đorđe i Luka Grožđe, Andrej…
Kada se uz ovo dodaju saradnici Ritma Srca All Stars, lista je zaista impresivna.
Novi & Ambiciozni
 Radio ekipa |
Kako je vreme prolazilo, a Radio B92 ulazio u svoju korporativnu fazu, Ritam Srca je sve više postajao strano telo. Čudaci, kakvim su nas sve više doživljavali oni novi & ambiciozni, sve više smo odudarali. Ostali smo retko podsećanje na to kakav je radio bio u svojim počecima, ali to nikoga nije interesovalo.
Kao da nikoga više nisu zanimale naše ljudske teme u ekonomskoj, političkoj i moralnoj tranziciji u kojoj živimo. Lepi Ritam Srca je otišao kao još jedna naizgled beznačajna žrtva te tranzicije.
Nažalost, ništa nije moglo da spase Lepi Ritam Srca. Nestao je nejasnim, kuloarskim odlukama, gotovo glasinama, bez obrazloženja. Još jedna tradicija je tako prekinuta. A bila je to jedna dobra tradicija.
Komentari
-
zoran jovicic (gost)
| 16.01.2009. 03.34.49
Treba ovo ponoviti :)
-
@zoran jovicic (gost)
| 17.06.2009. 21.39.23
Treba, treba!
Malo da se bocnu ti naviruci novi& ambiciozni...
-
jelena (gost)
| 08.05.2011. 19.59.57
Radio B92 je za mene umro te 2005.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.