EDITORS
The Back Room
Da oslušnemo razgovor nekih naših sugrađana:
DR1: Kakva je ovo grupa? Nema mi ovde sokova, fundamenta.
DR2: Oseća se Joy Division nasleđe.
DR1: Eh, otkad više nemam division, ne osećam više ni joy.
DR2: Opet, sve više vuče na Interpol.
DR1: Interpol kažeš? Krr, gubim vezu, ne čujem dobro, prekidam…
I dok ostavljamo naše doktore u bezbrižnom čavrljanju, ja bih da kažem nešto o reciklaži. Reciklaža je sjajna stvar. Uskoro ćemo i mi da uredno razvrstavamo limenke, boce i kore od banana, kao i sav civilizovani svet. Reciklažom možemo od starih limenki da napravimo nove, ali isto tako od limenki može da nastane motor, čime je reciklaža uzdignuta na viši nivo. Međutim, u muzici je reciklaža opasna rabota.
Ako grupa ili pevač X ne unosi ništa novo u već prežvakane teme, ne vidim koja je poenta njihovog rada. Nisam nikome od vas otkrio toplu vodu ako kažem da su u pitanju samo finese, oni dodaci koju čorbu zvanu rock&roll čine gustom kakva i jeste.
I - I tako, dođosmo i do
Editorsa, i njihovog drugog albuma
The Back Room. Ali odmah nakon prve pesme doveden sam u iskušenje da čujem Interpol: neverovatno kako je glas pevača (i gitariste) Toma Smitha istovetan vokalu Interpola. S druge strane, gitare Chrisa Urbanowicza nemaju mira i, pomislih, ni kriv ni dužan, da se Edge podmladio ili (konačno) napustio U2, kao da sam se pre 20 godina vratio u osnovnu školu. Sve, međutim, ima svoj šmek i uvodne pesme
Lights, Munich i
Blood vam ne daju vremena za dileme ko na koga liči.
Ali kad sve to prođe, teško je zapravo ne pomisliti da ste sve ovo već negde čuli. Osim ako ste prespavali poslednjih 25 godina.
II - Posle furioznog početka vreme je za smirenje u vidu balade Fall, a posle nje dolazi na red All Sparks, gde već prosvetljen otkrivam i tragove Echo&The Bunnyman. Ima toga još, ali nešto ostavljam i vama, poštovana publiko, da sami prepoznate. Ok, ovi birmingemski pop istoričari pomažu u otkrivanju muzičkog nasleđa, ali sve nabrojane grupe nisu ni mrtve, ni zaboravljene, pa da nam ih Editorsi ponovo reinkarniraju.
III - Ali, da ponovim, ovo što rade Editorsi ipak ima smisla, jer unose makar nešto svoje u već odsvirano, a što ih spašava odrednice tribute banda. Ako volite sve pomenute bendove, pa još ako je sumorno kišno popodne, and bottle of red ispred vas – slušajte ih. Ali ne zaboravite posle da iznova preslušate i uzore/očeve.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Pincher Barnet (gost)
| 01.09.2009. 08.45.54
како се вика првиот албум на Editors?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.