Björk je vešto izbegla da precizira da li je baš ovo onaj sledeći odmah-nakon-Medulla novi album, ali je definitvno najeksperimentalniji album sa novim pesmama od svih do sada
Ona je prava, hrabra Madonna moderne muzike. Hrabra koliko njena starija koleginica više nikada neće biti (zamislite, recimo, da Madonna izda album snimljen samo u kuhinji dok izvodi Kabala rituale, a njen muž sve snima i kači na Internet), na albumu koji potpisuje kao autor muzike za film svog muža, konačno izdaje potpuno eksperimentalan album.
Nije iznenađenje čuti harfu na početku
Björk albuma, ali je svakako iznenađenje ako je glas koji sledi nedugo zatim: 1) muški, 2) glas
Willa Oldhama.
Slušati kako on podražava način pevanja same Björk sigurno je jedna od audio poslastica ove godine. Koliko ovaj album/soundtrack stoji nezavisno od
filma Matthewa Barneya, malo je manje ukusno. Nekoliko fotografija sa omota izdanju ukazuju na izvesnu pomerenost u atmosferi, i ukoliko je bar načet Cremaster ciklus, dovoljna je mašta. Björk je vešto izbegla da precizira da li je baš ovo onaj sledeći odmah-nakon-
Medulla novi album, ali je definitvno najeksperimentalniji album sa novim pesmama od svih do sada.
Još jednom je spisak saradnika i instrumenta znatno dvocifren, pa su u opticaju improvizacije glasovima, jednostavnije i manje dodatno obrađivane nego na prošlogodišnjem albumu, i instrumentalne kompozicije koje svojom repeticijom i blagom naracijom sugerišu tok svesti eventualnog posmatrača/slušaoca. U prvoj pesmi koju Björk peva, Bath, njeno višeglasje se igra talasa, i Björk ponovo zvuči kao devojčica, a svi dobro znamo da je ona i više nego ljuta majka (drugi put sa Barneyjem).
Storm je još jedna od nekoliko pesama koje Björk peva, i još jedan uspeo eksperiment, ali ne više od toga. Izvesno je da ovaj album neće biti ni približno uspešan kao muzika za
Ples u tami (2000), već pravi test za sve Björk fanove - od najmanjih do najvećih. Najveći zalogaj je skoro desetominutna
Holographic Entrypoint koju svojim glasom izvodi Shiro Nomura, pomognut samo prostim udarcima drveta. Prava istina vezana za ovu kletvu/naricaljku/poklič se verovatno krije u filmu, a do tada jedino lično (ne)znanje japanske tradicije doprinosi razumevanju sadržaja. Iako je poznato da emocije prevazilaze problem nerazumevanja jezika, ovde je teško odvojiti tugu i bes.
Komentari