Out of Exile

Osnovni kvalitet ovog albuma je iskren i nepretenciozan rock pristup, prilično daleko od onog koji imaju ostale “super grupe”. Ne očekujte vatromet i unovčavanje prošlosti, već tek običnu posvećenost muzici. I slavljenje slobode

Aleksandar Pavlić

Ocena:
6

Sve biografske podatke o dve gotovo najznačajnije rock grupe devedesetih možete vrlo lako pronaći na stotinama sajtova na Mreži, i na to zaista ne želim da potrošim ni slova. Ali ono što je bitno pomenuti jeste činjenica da je odrastanje i muzičko sazrevanje uz Rage Against The Machine i Soundgarden u ratnoj i u svakom pogledu srozanoj Srbiji bilo posebno iskustvo. Privilegija da se iz zemlje, u kojoj su na svim nivoima vladali nacionalisti izašli iz zadimljenih i masnih kafana, vide ovakva dva svetionika mnoge je zadržala (i UČINILA) normalnim.

Prvi Audioslave album istog naziva, koji je izašao 2002. godine, bio je malo razočaranje. Ili smo mi možda previše očekivali? Ali nekako se Chris Cornell nije uklopio: previše često je izgledalo da on samo peva svoje stihove preko muzičke podloge RATM. Bez obzira na to što je reč o jednom solidnom i poštenom hard rock albumu, problem kompatibilnosti je bio isuviše očigledan. A ni instrumentalni deo benda se nije previše trudio da nešto promeni u muziciranju. Mnogi su ovo ocenili kao još jedan loš super grupa pokušaj i verovatno nisu očekivali da su inicijalne namere ove grupe ipak drugačije.

Osim potvrda u vidu odličnih živih nastupa, ove godine najzad izlazi drugi po redu studijski album. Već na uvodnoj pesmi Your Time Has Come primećuje se razlika: bend zvuči sigurno i složno, neki će reći da su se “našli na pola puta” jer prvi rif neodoljivo podseća na Soundgarden, ali pesma se ipak drugačije razvija. I na kraju ostavlja dosta dobar utisak. Dve strane su pomirene, rekao bih, na najbolji mogući način.

Sledi naslovna Out of Exile, na tragu prošlih vremena, inače jedna od prosečnijih na albumu. Odmah posle toga nešto što će se zasigurno svideti tinejdž delu publike: lirski pomalo naivna, ali sve ukupno prilično solidna Be Yourself: mislim da je mnogo bolje da slušaju ovako nešto i tekst uče napamet nego stupidni punk-rock-nu metal iz tržnih centara tipa Linkin Park, Good Charlotte ili Avril Lavigne.

Jedan od puteva kojim bih voleo da pođu u budućnosti je Doesn't Remind Me, straight rock komad sa retro aromom i na momente neočekivano nežnom gitarom Toma Morella. To je inače još jedna lepa novina: gitarske deonice su na ovom albumu mnogo raznovrsnije, pa tako osim klasičnih RATM rifova (Man or Animal), ima i dobrih hard rock momenata, ali i masivnih i sporih gitara kao u The Curse. Ono najbolje na albumu je ipak Dandelion, neočekivani Audioslave pop, možda nešto najbolje što su snimili do sada. Psihodelični biser nove osvežavajuće energije koji podiže krajnju ocenu albuma.

Evo dobre vesti: Audioslave se konsolidovao i tek se očekuju odlični albumi.

Audio:

Be Yourself - Real / Windows
Your Time Has Come - Real / Windows

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike