1741-1750 od 2864 (strana 175 od 287)
Roj Anderson je po drugi put na Festu. Pre sedam godina, prikazan je njegov film Pesme s drugog sprata (2000), koji nije lako zaboraviti. Počev od stila glume koji donekle sledi preporuke Bertolda Brehta, preko stila doslovno urinirane slike do zbunjujućeg utiska radosnog nihilizma
Jedini debitant u potprogramu „Iskreno iz Rusije“ je filmom Kremen uleteo poput komete u pospane redove festovske publike. Reč je o očigledno svesnoj parafrazi Skorceseovog Taksiste
Detroitski garažni sastav na petom albumu uspeva da pronađe svežinu i povuče hrabre poteze, ne odstupajući od prepoznatljivih žanrovskih okvira
Bugarski kriminalistički film koji se bavi istražiteljkom angažovanoj na slučaju mogućeg bratoubistva. Istraga je na festivalu u Sofiji nagrađen kao najbolji bugarski i najbolji balkanski film
Osim parole „rezervisano za Šabrola", nema nijednog drugog razloga da se njegov film nađe na programu ovogodišnjeg festivala. To mesto je moglo da pripadne filmu nekog manje poznatog reditelja, koji bi dobio svoju šansu
Gruzijski kandidat za najbolji strani film na nedavnoj dodeli Oskara se našao i na Festu, u takmičarskom programu „Evropa van Evrope“
Motiv stranca u nepoznatoj zemlji može da posluži kao dobra osnova za dramu, komediju, društveno angažovani film… Ili možda od svega pomalo, s ukusom izmešano da gledaocima ne pripadne muka. Poseta orkestra ne donosi ništa bitno novo, ali zato osvaja neposrednošću likova i jednostavnom pričom
Reditelj Mike Nichols i scenarista Aaron Sorkin već su se oprobali na sličnom terenu. Nichols u filmu Primary Colors, dok Sorkin s velikim uspehom godinama radi na seriji West Wing. Rat Čarlija Vilsona priziva u sećanje zaboravljenu komediju iz osamdesetih Deal of the Century, ali je ipak zabavniji, uprkos tome (ili baš zato?) što je inspirisan stvarnim događajima
(EMI)
Britanski elektro poperi Hot Chip na trećem albumu ne napuštaju teren na kome su prethodnikom The Warning izazvali oduševljenje kritike: veseli, šareni zvuci i intimni stihovi pretenduju i na plesne podijume i na spavaće sobe. Istinski zamah je, međutim, posustao, a dubina je uglavnom zamenjena bombastičnom nonšalancijom
Preko „efekta leptira” na konkretnom primeru razvija se problematika krivice i iskupljenja kao pažljivo konstruisan model koji bi trebalo da simulira krivudavu liniju života. Ali, hladnoća koja duva između spojeva ubija svaku autentičnu emociju i stvara nepremostivu distancu spram likova koji vole, mrze i umiru, ali nijednog trenutka istinski ne zažive
