Rekli su za Popboks

 

• Moramo da čitamo, da imamo svoj svet. Velika je stvar biti vlasnik svoje glave. Većina ljudi sada ima malo vremena za dušu – ona se ovde meri u gramima i malo ju je u nama samima. Čoveka više nije briga za čoveka

Zoran Kostić Cane

 

• Izgleda da fraza „paralelna stvarnost“ doživljava potvrdu upravo sa društvenim mrežama. Opet, dosada, o kojoj je ovaj band davno pevao, je neumitna stvar, pa razumem da ljudi moraju nekako da prekrate vreme. No, ima i drugih rešenja za dosadu ili, pak, usamljenost. Takođe, ne mogu nikako da se otmem utisku koji imam pri pogledu na facebook, sa svim tim ličnim podacima korisnika, rodbini i sl.- liči mi na neko dobrovoljno legitimisanje, uz nemalu dozu egzibicionizma i voajerizma.

Koja

 

 

• Danas postoji tzv. World Music, te u njemu Balkan Jazz. Što se tiče rocka tu i tamo po koji pokušaj jer se ljudi, rekao bih pomalo stide svoje narodne muzike, pokušavajući da što više liče na velike svetske rock grupe. Kod mene dolazi do izražaja muzički temelj, a on je sazdan pre svega od uticaja muzike sa ovih prostora. I ne samo da taj uticaj postoji u mojim pesmama već i u stilu sviranja.

Radomir Mihailović Točak

 

• Mislim da opstanak Srbije može lako da se vezuje za tu javno-privatnu saradnju, odnosno partnerstvo sa državom. Kada se to odvoji jedno od drugoga, onda vidite u privatizacijama i drugim uslovima koje prate tu promjenu vlasništva da se dešavaju razni kriminalni aktovi. Problem je što smo mi izabrali kapitalizam. Što se mene lično tiče, ja ga nikada ne bih birao, ali sada se navikavam. Sada moramo svi da se navikavamo na to da kapitalizam ima svoje surove zakone po kojima plasman novca i jačanje tržišta veliku količinu ljudi uvodi u siromaštvo, a mali broj njih u bogatstvo.

Emir Kusturica

 

• Dosta je teško (a često i nepotrebno) definisati to alternativno. To je više osećaj nego pozicija. Kome je u tom osećaju dobro taj je alternativan, ali to sasvim sigurno nije presudna ili bitna stvar kao nekada.

Branislav Babić Kebra

 

• San generacije koja je odrasla uz rock`n roll je apsolutno dijalog jer samo on je unapredio čovječanstvo, još od grčke civilizacije. On se još nije ustoličio na onaj način koji je prihvatljiv, jer još uvijek ima previše kvaziintelektualizma i laprdanja neukih, koji svojom netolerancijom naprosto onemogućavaju normalno odvijanje dijaloga.

Jasenko Houra

 

• Ja sam mislio da svi žive taj uzbudljivi novi život iz Džuboksa, Poleta i ostalih magazina, međutim u redu za hranu kad su sa razglasa pustili Marinka Rokvića, ja sam vidio da 95% ljudi zna tekst te pjesme. I onda sam shvatio da je urbana kultura nešto potpuno marginalno.  U vremenu kad su Divlje jagode prodavale Motore u 300 hiljada, Paket aranžman je otišao u 15 hiljada. Tu je došlo do prvog otrežnjenja, i s obzirom na to da je Jugoslavija živela po krilatici “mazohizam, rakija i narodna muzika”, i mi u Orkestru smo razmišljali da budemo neka vrsta misionara. Idemo im dati to što žele, ali ćemo im uvesti električnu gitaru.

Saša Lošić Loša

 

 

• Nikada nisam imao uobičajeni, konvencionalni posao, i politika me u tom smislu ne privlači, bio sam predsednik Udruženja muzičara četiri meseca i bilo mi je dovoljno.

Momčilo Bajagić Bajaga

 

• Koliko god apsurdno i paradoksalno zvučalo, ali mediji su mnogo više zatvoreni nego što su bili tokom devedesetih. Ja znam da neko mlađi koji danas ima bend ne može da poveruje da je '92. bilo lakše probiti se u Beogradu. Zar nije bio rat i ludilo? A to možda jeste bilo tako baš zato što je bila takva situacija.

Goran Vasović Vaske

 

• Nije nam imidž toliko bitan. Kad smo obukli odela, to znači “ozbiljno pristupamo poslu”.

Peter Coyne

 

• Uglavnom navijam za Beograd, svoju porodicu i retke prijatelje koji su mi ostali. U Fortalezi sam bacila kosku Caffuu dok su Ronaldo i Roberto Carlos pikali loptu, i mazili se svojim ćelavim glavama. Zoza Panjković mi je rekao da mi je Lazetić izoveravao bulju iako nisam ni znala da je imam, dok se iz lože Yugoslovenskih navijača sve zajedno sa Milojkom Pantićem čulo “brate. Yoma. jedina si sestra na travi”.

Maja Atanasijević - Zipa Yoma

 

• Dođeš u neke gradove a tamo samo jebene staklene zgrade posvuda. Bez duše. U Beogradu još uvek ima starih zgrada, a to je pravi duh. Duh ljudi, a ne kompanija.

Steve Diggle

 

• Island je kao cevovod raširen po čitavom svetu. Nema šanse da odemo bilo gde a da u prvom redu ne viče bar neki Islanđanin.

Biggie Veira

 

• Sa dužnim poštovanjem prema kolegama koji pišu na engleskom, mislim da sebe zapravo ograničavaju i da smanjuju šansu da naprave nešto posebno. Ceo život govorim i radim na engleskom i opet mislim da ne mogu da se izrazim dovoljno snažno, da su slike nekako pliće i već viđene. Ako gajimo ambicije da ćemo iz Srbije napraviti velike karijere tako što pišemo na engleskom, ne smemo zaboraviti da je i vreme i mesto veliki deo uspeha u muzici. Za to treba otići tamo gde mogu da te čuju hiljadu puta, gde su ljudi koji formiraju scenu i gde se stvaraju kontakti, to Tweeter i Facebook ne mogu da zamene, ne možeš svirati u baru u Nashvilleu pa da te čuje Jack White za Third Man Records a da sediš na Dorćolu za PC-jem.

Milan Glavaški

 

 

• Ja našu muziku smatram potpuno komercijalnom i prihvatljivom. To moja majka može da sluša, malo toga joj smeta. Problem je u kontekstu, u sadržaju koji Jarboli nude. I on se čuje i u muzici, koliko god da ta muzika na trenutke zvuči i naivno i nekako neozbiljno, ona to zapravo nikad nije.

Boris Mladenović

 

• Stripovi danas više nisu za decu, shvataju se mnogo ozbiljnije, prodaju se u knjižarama, njima se bave ozbiljni kritičari. Kontekst stripova se promenio, nisam siguran da je to dobro.

Robert Crumb

 

• Mislim da je jako važno da pravimo filmove koji se bave realnošću. Pored toga što je to negovanje tradicije najznačajnijih autora srpskog filma (Pavlović, Makavejev, Petrović, Žilnik) mislim da je to način da se postavljaju pitanja, traže odgovori i na kraju da publika želi da gleda filmove koji ih se tiču.

Maja Miloš

 

• Sebe vidim kao Šindlera. Možda sa svojim bendom mogu još ono malo pametnih i nedužnih spasiti. Možemo napraviti koncert na kojem će oni koji dođu na tih sat, dva ili tri zaboraviti na svu ludost koja ih okružuje, na sve one luđake koji ih čekaju iza nekog ćoška u svakodnevnom životu.

Damir Urban

 

• Duh je važan, a kafana je, negde, taj anarhistički duh. Otvaraju se neka vrata, to posle odlazi u reči pesama... U kafani si mogao da čuješ razočarane oficire, smenjene političare, ražalovane ove i one... Upijaš to i, onda, dobijaš potpuno drugu sliku o svemu. Ko je istrajao – istrajao je, i ja se divim tim ljudima.

Dušan Radulović

 

• Konjak piješ jedan ili dva, i to je godinama tako u nekim prilikama koje su opuštene, mirne. A u velikim količinama, na koncertima i tako dalje, pijem viski.

Oliver Nektarijević

 

 

• Mi se u studiju osećamo čudno, dok je na koncertima osećaj prirodan. Što smo više na turneji, to se bolje osećamo, bolje zvučimo. Što više koncerata - nama je draže.

Boris Vlastelica

 

• Moja američka strana je veoma praktična, pomalo fašistička, ambiciozna... Odatle potiče i moja ideja o slobodi koja je u isto vreme veoma arogantna. U mojim francuskim korenima uglavnom su emocije. Kao osoba, mogu reći da imam dva pasoša, a u sebi imam keltske krvi, irske, škotske, ali kako sam rođen u Nemačkoj osećam se kao Evropljanin.

Žan Mark Bar

 

• Svaki čovek na ovim prostorima se '91 ugasio ili se bar jedan deo njega ugasio. Bila je otvorena Pandorina kutija i ko se tu snašao? Ovi što sada imaju avione i kamione. A normalan čovek je mogao da zbriše ili da ostane usamljen. I svi smo postali stranci.

Aleksandar Stojković St

 

• Rokenrol po definiciji nije deo sistema, sistem je toga savršeno svestan i svako naknadno uvažavanje i u osnovi isprazno društveno priznavanje muzičara od strane predstavnika sistema deluje kao hipokrizija, zato što to i jeste.

Aleksandar Žikić

 

• Nemam neke ružne priče, ja se ne družim sa tim ljudima. Ferry dođe u Beograd, ja dođem kod njega u studio, mi se zezamo, pričamo, pijemo, slikamo se, ali to je ipak posao. Ja ne znam kako da prenesem to ljudima: Bryan Ferry nije moj ortak, ali da ga znam, znam ga, sto puta smo se slikali. “'De si imenjače”, i to je okej.

Brian Branislav Rašić

 

• U pustinji nemaš izbora, ona te uzima pod svoje!

 

• Bili smo i ostali autsajderi. Mi radimo ono što radimo, i srce mi je na mestu jer znam da to radimo dobro.

Vladimir Krakov

 

 

• Sadržina novčanika kod nekih ljudi je uglavnom vrlo skromna, ti novčanici su otežali od metalnog sitnog novca i u njima je prostrano i duva. Pritisak je ogroman i mnogi od nas nisu spremni, odnosno ne umeju da odgovore na standarde koje društvo promoviše kao nešto što se  podrazumeva. Beskrupuloznost, podmetanje, pohlepa, krađa, korupcija, nametanje... Moje bogato iskustvo govori da život od danas do sutra uopšte nije loša stvar! Podržavam neodgovornost i slobodno trošenje te bede koju ćemo ionako zauvek zarađivati.

Vladimir Kolarić Kole

 

• Najznačajnije je što je bend ustvari uspeo da ponovo izmisli samog sebe. Da se pojavi sa nekim novim zvukom, a ne da radi neku reciklažu i imitira sebe iz prošlosti.

Srđan Gojković Gile

 

• Vile, boginje, starletice, tj. u svu decu iz tih mešovitih brakova između običnih ljudi i ostalih božanskih bića.

Ivana Rašić - Sajsi MC (odgovor na pitanje: U koga ili u šta veruješ?)

 

• Stalno treba ići na klizav teren i tražiti nove izazove.

Vlatko Stefanovski

 

• U Nišu volim prirodu, kafane, reku... Promenio bih zakon koji dozvoljava da konji, krave i ostale životinje budu učesnici u saobraćaju.

Željko Ljubić Piti

 

• Svaki Srbin koji sa primanjima od 25.000 dinara (ili 50.000 ako i žena radi) izdržava dvoje dece i još ima vremena da se smeje, kupuje cigarete, ponekad nešto popije i pojede, ide na letovanje, zimovanje, svadbe, rođendane…i još se par puta mesečno nasmeši.

Miloš Topalović (odgovor na pitanje: Ko je genije?)