THE MARS VOLTA
A Frances the Mute
"Muzičkaindustrija vam nudi Ashley Simpsona i Jessiku Simpson, što je u suštini isto. Sa druge strane, ponuđeni su Good Charlote i Green Day, što je opet isto. Tu smo i mi kao alternativa” - Cedric Bixler Zavala
Formirani 2001. nakon kraha benda At The Drive-In,
The Mars Volta predvođeni gitaristom Omarom Rodrigezom i pevačem Cedricom Bixlerom, ubrzo postaju sinonim progresivne, energične muzike koja ni trenutak ne trpi stagnaciju. Posmatrajući svet sa juga Kalifornije, El Pasa, ova dva, formalno neobrazovana prijatelja iz tinejdžerskih dana, bacili su oko malo dublje u prošlost i odlučili kombinovati ATDI punkeroznost sa art rockom i psihodelijom kakve su voleli Led Zeppelin i Pink Floyd. I nspiraciju su potražili u fascinaciji time kako je svet, baš kao u filmovima Federica Fellinija i Wernera Herzoga, nasilan i neobjašnjiv.
Prvi EP Tremulant (2002) daje tek lagani pregled onoga što nam bend godinu dana kasnije donosi na albumu De-Loused in the Comatorium . Ipak, koliku god prašinu podigao taj album, on ipak ostavlja utisak da je to bio samo pokušaj dokumentovanja njihove koncertne ekspresije, budući da pesmesa tog albuma uživo dobijaju najrazličitije oblike.
Ni ovog puta nam ne manjka njihove histerične eksperimentalnosti, ali sada sa A Frances the Mute prave zaokret u prošlost. Malo beže od free jazz strukture, a kao uticaj se možda najviše pojavljuju Led Zeppelin, te funk i latino ritmovi. Duvačka sekcija, gudači i mnoštvo perkusija ne dozvoljavaju osećaj praznine i ovom delu daju jednu filmsku dimenziju.
Aktuelni singl mračnog imena (i jednako mračnog spota), The Widow , najbolje prezentuje novi opus ovih vizionara novog veka. U par minuta vam nudi jednu smireno lice The Mars Volte, mnoštvo skladnih melodija, više nego jake vokalne deonice i velika doza iščekivanja smera u kom će vas bend ovog puta odvesti.
Album sadrži do sada sigurno najlepše napisane refrene, ali pravi biser su soundscaping momenti koji vezuju noseće melodije, na pravi način doziraju atmosferu i vode vas upravo gde bend želi. U stanje potpune smirenosti i usredsređenosti na svaku odsviranu notu.I to putovanje je živopisno i nikako vam ne dozvoljava da stanete, možda samo po koji put usporite, kako biste došli do daha.
Posle skoro 77 minutavožnje, mora se priznati da je A Frances the Mute ipak više od albuma.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.