Kao i vi, mrzi kapitalizam

 

John Zerzan (1943): pisac i teoretičar, danas verovatno najpoznatije ime na najširoj antikapitalističkoj sceni. Omražen među anarhistima, levičarima, desničarima, globalistima i antiglobalistima podjednako, zato što je između kapitalizma i civilizacije, do koje je ovima toliko stalo, stavio znak jednakosti.

Iako je zbog takvog pristupa najčešće dobijao etiketu vodećeg “anarhoprimitiviste” ili “neoludiste”, jedan od najvažnijih uticaja kroz koji je Zerzan prošao bila je Situacionistička internacionala. Svoje ključne eseje iz zbirke Elements of Refusal – čuvenu seriju od pet eseja iz prvog dela knjige, posvećenu “simboličkoj kulturi” – Zerzan je napisao polazeći od prve teze Društva spektakla (Gi Debor, 1967): “Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu”. Zerzan je, od tačke napuštajući svaku orbitu, pa i situacionističku, nastavio da prati razmere i posledice tog pada iz autentičnog življenja u linearno (= radno) Vreme, pojmovni Jezik, Broj, simboličko predstavljanje i pripitomljavanje.

Upravo taj napad na ono što smo naučili da prihvatamo kao najdragocenije tekovine progresa, najsvetlija znamenja civilizovanog uma i osnovne pretpostavke “normalnog” života, bio je onaj “višak” koji je izazvao tako burne i panične reakcije kod sve dobre dece Majke Civilizacije, nezavisno od njihovih ideoloških razlika. Ta dobra deca i dalje sanjaju da je moguće razdvojiti ono “dobro”, od onog “lošeg” što ovako shvaćen razvoj nosi sa sobom, i onda nastaviti dalje istim putem. To što iza svih “dobrih” i “loših” proizvoda cele te dinamike stoje iste pretpostavke i posledice – masovne radne armije, ucena, prinuda, sve moguće hijerarhije, neprestana degradacija pojedinca i opšte pustošenje – i dalje se ne pojavljuje u svim tim levičarskim, eskpertskim i humanističkim planovima za budućnost. Ali, ta reakcija i jeste glavni proizvod civilizacije: ljudsko biće kao usavršena funkcija i retardirana celina, koje više nije u stanju da zamisli život bez pasivnog raspolaganja robama i uslugama koje je proizveo neko drugi, u uslovima koje, u nekoj tački tog lanca, i samo trpi. Svaka druga perspektiva sagledava se panično, u okvirima lišavanja i kataklizme. Upravo u onom kontekstu ka kojem nas cela ta dinamika silovito vodi.

U toj kritici Zerzan nije bio usamljen: pre njega ili uporedo s njim tu su bili Fredi Perlman i Žak Kamat, a sam Zerzan je uložio prilično truda da bi nas u svojim esejima podsetio na dugu i bogatu kritičku tradiciju koja je kapitalizam napadala kao kulturu ili Civilizaciju, a ne samo kao odnos ograničen na sferu proizvodnje. Nemoguće je razdvojiti kapitalizam od načina života koji samo Kapital može da obezbedi – to je zaključak koji nam nameće ne samo uvid u tu kritiku već i naše svakodnevno iskustvo. Za one koji su se taman bili smestili u udobnu fotelju tradicionalne kritike kapitalizma – ili tek počeli da uživaju u njegovim dražima – to je bilo previše. Ta frustracija natapa većinu kritičkih tekstova o Zerzanu na koje ćete naići okolo.

Do sada je objavio tri zbirke eseja i priredio dve značajne antologije: Elements of Refusal (1989/ 1999), Future Primitive and Other Essays (1994), Running on Emptiness: The Pathology of Civilization (2002) i antologije Against Civilization: Reading & Reflections (1999/ 2005) i Questioning Technology: A critical Anthology (1991). Tokom 1980-tih, u saradnji s nekoliko prijatelja, objavljivao je plakate i letke pod nazivom Anti-Authoritarian Anonymus, od kojih su neki uključeni u njegovu prvu zbirku eseja, Elements of Refusal.

Web izvori Operacija Zerzan Redakcija Green Anarchy http://www.blackandgreen.org/jz.html http://www.insurgentdesire.org.uk http://www.primitivism.com/author-index.htm http://anarchymag.org

Diplomirao je na političkim naukama i istoriji (doktorat), ali nikada nije gradio karijeru u akademskim krugovima. Krajem 1960-tih bio je sindikalni aktivista i osnivač jednog od najvećih nezavisnih sindikata u Kaliforniji. Upravo ta iskustva vodila su ga u kritiku sindikalizma, rada, industrijalizma i posebno levice. Kako sam kaže, anarhista je postao “više zahvaljujući sopstvenom iskustvu, nego teoriji”. Živi u Judžinu, u Oregonu, u jednoj stambenoj komuni. Nema stalno zaposlenje, osim što povremeno radi kao bejbisiter po komšiluku i volontira u lokalnom centru za pomoć starijim osobama.

Kao i vi, mrzi kapitalizam – u njegovom desnom, levom, anarhističkom, ma kojem obliku – priziva njegov skori kraj i radi na tome.