Ali, dok sam živ, biću subjektivan, reče neko. Posle ćemo biti objektivni, a dotle preslušajte i Elevator. Tako ćete doći i do XTC, njihovih pravih i velikih uzora i, što se mene tiče, misija Vruće Vruće Vreline je ispunjena.
Umberto Eko je jednom rekao da je čitao Tolstojev
Rat i mir pod temperaturom i da mu je to bilo jedno od najlepših životnih iskustava, ikada. Neka od mojih preslušavanja novog albuma
Hot Hot Heat su se odigrala pod sličnim okolnostima - zbog kojih je propušten koncet Xiu-Xiu, između ostalog - ali, ne mogu potvrdtiti da je to nešto najlepše što mi se dogodilio, čak ni ove nedelje.
Šta je problem? Prvi album, može biti? Moguće, izdanje Make Up The Breakdown je bilo, u najmanju ruku odlično, svaka numera je imala singl potencijal, ali se, za Hot Hot Heat, ipak izdvajala pesma nad pesmama - Bandages. Poletna, u ska-ritmu, pesma u kojoj je pevač Steve Bays specifičnom bojom glasa i intonacijom došao do pravog izražaja.. Sve je na prvom albumu bilo odlično ili blizu toga.
I, ako je 2003. bila dobra godina za muziku, 2005. baš i ne obećava. Negativni trend prosečnih/loših albuma nekada dobrih/skoro svih grupa odrazio se i na Hot Hot Heat. Prvi razlog smo već pomenuli. Drugi može biti i odlazak gitariste Dante DeCara iz grupe. I, naravno, sindrom drugog albuma, pritisak velikog izdavača.
Ali, taj zadatak se nalazi pred svakom grupom, i to ne može da bude opravdanje. Nakon svega, čitalac bi mogao da pomisli da je u pitanju loš album ,i ako je već tako, zašto uopšte pišemo o njemu? Stvari nisu ipak tako crne: u pitanju je solidno ostvarnje sa par izuzetnih pesama (Island Of The Honest Man, Middle Of Nowhere), par lošijih (Soldier In A Box, Elevator), dok ostalih devet čine jedno solidno tkivo.
OK, sve bi to bilo u redu da je ovo prvi album naših momaka. Ali, nije. Nema izrazitog hita, nema pesme koja bi povukla napred, čak ni pomenute dve nisu tog kalibra. A i nekako preterano vuku na sve one pop-punk bendove, koji su se masovno slušali u Americi do pre par godina, toliko da ih je bilo i za izvoz, samo kupaca van SAD nije bilo.
Svejedno, i dalje volim Hot Hot Heat, verujem da će nešto napraviti sa svojom karijerom, voleo bih da dođu i do ovog dela sveta. Srce im je, osećam, na pravom mestu i zašto pokopavati nešto što nije baš ispunilo sva lična očekivanja? Zaista nema razloga i zato ide ocena koju vidite, koja bi da sam objektivniji, trebala biti niža.
Ali, dok sam živ, biću subjektivan, reče neko. Posle ćemo biti objektivni, a dotle preslušajte i Elevator. Tako ćete doći i do XTC, njihovih pravih i velikih uzora i, što se mene tiče, misija Vruće Vruće Vreline je ispunjena.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.