Malo drugačiji ugao na koncert koji je Obojeni program sinoć održao u sali Amerikana beogradskog Doma omladine iz pera Dragana Ambrozića
Skraćenje vremena od kog bolujemo, jer smo još jednom izgubili prošlost, i nemamo budućnost, perfektan je momenat da Obojeni program još jednom okušaju sreću, kao i mi sa njima.
Bend je bio na svom prvom vrhuncu u jednoj sličnoj situaciji pre dvadeset godina, kad je tadašnja post-teenage generacija bežala iz zemlje, potom je još u par navrata bio u ulozi našeg važnog rok sastava, koji je imao nešto univerzalno bitno da kaže, jer prosto ima šta da kaže... Verovatno je zato bilo neizbežno da se ciklus nastavi, i bend pokuša da nađe svoju publiku za koju govori u recesionim dvehiljadedesetim.
I nje ima, možda joj treba još malo vremena da prepozna Obojeni kao bend koji peva o njoj, ali bilo je upadljivo euforično međusobno prepoznavanje onih mladih koji su se iskakali na koncertu, i Kebre, sada raspoloženog da se više vrti oko svoje ose nego ikad. Ovo nisu bili stari fanovi izašli iz soba da se podsete dobrih vrhunskih trenutaka alternativnog rokenrola na srpskom jeziku kojima su prisustvovali u neko staro mračno doba, njih je bilo daleko manje nego što bi se očekivalo, i mada bi čovek tokom ovakve večeri verovatno rado proveo sat ili dva sećajući se životnih prilika i situacija sa nekim dragim svetom koga nije video od vremena prošle bede, od toga nije bilo ni traga, jer nam bend nije dao.
Ne-nostalgična nova postava Obojenog programa sažima istoriju grupe koja je, sad je još jasnije, jedinstvena pojava u našoj muzici. Novi Obojeni, kao i stari Obojeni, poetski je poduhvat u ime svih neprilagođenih, zatečenih glupošću, skrajnutih, uopšte malih i onih bez šanse, i zato i danas sa lakoćom nalazi vernu publiku. Eksplozivna zvučnost rokenrola ukrštena sa mapom emocionalnih puteva kroz život, našla je svoj produžetak u najnovijim pesmama, koje su sa rudimentarnom energijom podstakle one klasične stvari na življenje sa ovim novim svetom u kome se neka apokalipsa desila, a da nismo baš sigurni kad i kako. Nimalo nije slučajno što odabrane stare pesme Obojenog programa odlično opisuju i ovaj novi svet, i da osećanje te borbene lične izgubljenosti koje ovaj bend nosi svuda sa sobom nije ni blizu zastarevanja – siguran sam da su najbolje od njih i pisane kao poruke za budućnost.
Sad, kad je i retro new wave stvar prošlosti, možemo da na miru sagledamo ozbiljnost poduhvata grupa koje se oslanjaju na ovaj zvuk. U svedenoj, momačkoj postavi, Obojeni program je demonstrirao brišuću poplavu zvukova bez i jednog suvišnog koraka, sve do jednog pažljivo orkestrirajući ih do drmajućeg klimaksa u svakoj pesmi, a svaka pesma je, da se ne zaboravi, imala poruku. Emocije na minimalističkim točkovima basa i bubnja vozile su reči, a reči su stvarale slike, upečatljive slike koje si mogao posle da poneseš kući. Rokenrol je medij raskošnih mogućnosti, ako umeš da se njima koristiš, istovremeno je i umetnost i medijska poruka, što ti u današnjem svetu otvara mnoga vrata. Tako i Kebra, u nekoj pesmi ostavi samo poruku da nekog voli, da možeš da je otkriješ posle, kao na message boardu, a u nekoj drekne u lice šta oseća. Nema kraćeg puta do srca.
I još nešto: ova grupa je uvek bila izbor malobrojnih, koliko god oni bili mnogobrojni ponekad, između ostalog zato što je uvek bilo neophodno da znaš zašto si izašao na koncert, ako ideš na Obojeni. Odlazak na koncert podrazumeva određeno dostojanstvo, pa i da se čovek obuče posebno i da se sa koncerta vrati sa osećajem da je nešto doživeo. Obojeni program uvek imaju to unutrašnje dostojanstvo, zbog koje se ljudi vraćaju na njihove nastupe, znajući da ih sa scene neko poštuje - jedan pogled na raščupanog i znojem okupanog Kebru u ipak do kraja zakopčanoj košulji posle koncerta govori mnogo o tome. Pitanje je, dakle, bilo i ostalo, samo koliko mi poštujemo sami sebe.
Komentari
-
kebra je pesnik (gost)
| 15.10.2012. 02.31.06
Kebra je pesnik.
-
Lana (gost)
| 15.10.2012. 14.38.47
radost, ljubav, dostojanstvo, estetika.., odlican koncert, odlican tekst.
-
shepard (gost)
| 15.10.2012. 18.59.33
najzad jedan dobar tekst,
-
bio je to (gost)
| 15.10.2012. 22.32.43
koncert za pamcenje! obojeni program jak kao tenk!
-
bravo (gost)
| 16.10.2012. 04.53.24
Hvala Draganu za ovaj sjajan tekst....baš je inspirisao....bravo popoboks, ovo je za lektiru!
-
postovanje (gost)
| 18.10.2012. 16.46.52
"Ne-nostalgična nova postava Obojenog programa sažima istoriju grupe koja je, sad je još jasnije, jedinstvena pojava u našoj muzici. Novi Obojeni, kao i stari Obojeni, poetski je poduhvat u ime svih neprilagođenih, zatečenih glupošću, skrajnutih, uopšte malih i onih bez šanse, i zato i danas sa lakoćom nalazi vernu publiku."
to je to.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.